Svetska zdravstvena organizacija je još pre nekoliko godina svrstala ove namirnice "rame uz rame" sa duvanom
Prerađeno meso često je tema naučnih istraživanja i razlog da nas stručnjaci opomenu da vodimo više računa o svojoj ishrani, a jedna vrlo popularna ovakva namirnica prednjači u upotrebi širom sveta.
Kako navodi sajt Hot-dog.org, samo Amerikanci za godinu dana pojedu oko 20 milijardi viršli, a imajte u vidu da su one omiljene i često izbor za doručak širom planete.
Prema upozorenjima Svetske zdravstvene organizacije, to je prehrambeni "trend" kom se mora stati na kraj.
SZO je utvrdila da su mesne prerađevine vodeći faktor za nastanak kolorektalnog raka, pa ih je 2015. godine zvanično svrstala u listu kancerogenih proizvoda. Na ovoj listi se, pored prerađevina od mesa, nalaze još duvan, azbest i isparenja dizela.
– Za pojedinca je rizik od razvoja raka (creva) zbog konzumiranja mesnih prerađevina nizak, ali se on povećava sa povećanjem količine unetog mesa – napomenuo je tada dr Kurt Štrejf, današnji šef Programa za monografije Međunarodne agencije za istraživanje raka, koja je deo Svetske zdravstvene organizacije.
Kako je tada navedeno u izveštaju SZO, koji su sačinila 22 međunarodna stručnjaka, jasno je naglašeno da je prerađeno meso "kancerogeno za ljude", kao i da konzumiranje ekvivalenta dva parčeta slanine dnevno povećava rizik za 18 odsto. Tada je napomenuto i da ni crveno meso nije sasvim bezbedno, kada je ocenjeno kao "verovatno kancerogeno".
Kako se navodi na sajtu SZO, Radna grupa Međunarodne agencije za istraživanje raka zaključila je da je najčešće u pitanju kolorektalni rak, kao i da je primećena veza sa rakom želuca, iako dokazi nisu ubedljivi.
Prema procenama Globalne studije o teretu bolesti, nezavisne akademske istraživačke organizacije koju navodi SZO, oko 34.000 smrtnih slučajeva od raka godišnje širom sveta se može pripisati ishrani sa visokim udelom prerađenog mesa.
Studija čiji su nalazi objavljeni u medicinskom časopisu merican Journal of Clinical Nutrition 2021. godine pokazala je da postoji i veza između mesnih prerađevina i kardiovaskularnih oboljenja.
Istraživači su pregledali evidenciju o unosu hrane za više od 100.000 učesnika studije kanadskog Univerziteta Mekmaster u Ontariju, i uporedili bolesti srca i mortalitet sa procentom unosa mesa. Oni koji su jeli više od 150 grama prerađevina nedeljno povećali su rizik od srčanih bolesti i smrzi za 46-51 posto, u poređenju s onima koji ih nisu konzumirali.