Za dan kada Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Jovana vezuje se mnogo verovanja i običaja, a na jedan posebno treba obratiti pažnju
Dan Svetog Jovana Krstitelja slavi se odmah posle Bogojavljenja, 20. januara, a u pitanju je jedna od najvećih krsnih slava u Srbiji – čak treća po broju vernika koji je slave!
Ko je bio Sveti Jovan?
Sveti Jovan Krstitelj bio je jevrejski asketski propovednik koji je vršio obredna kupanja u reci Jordan i koji je krstio Isusa, nakon što je prihvatio njegovu poruku.
On je rođen pola godine pre Isusa Hrista u porodici judejskog sveštenika Zaharija od plemena Arona. Kako to obično biva s mnogim svecima tog doba, njegovi roditelji Jelisaveta i Zaharije dugo nisu mogli da začnu, pa ih je rođenje sina beskrajno usrećilo.
Napravili su svečanost na kojoj je trebalo detetu da daju ime, a Zaharije je želeo da ga nazove po ocu, ali je Jelisaveta želela ime Johanan, što znači "Jahve je milostiv". Zaharije, koji je bio nem, tada je čudom progovorio nakon što ga je Jelisaveta pitala da li je saglasan s njom.
Šta ne sme da se jede i pije na Svetog Jovana Krstitelja?
U našem narodu postoji mnogo običaja i verovanja koja se vezuju za ovaj praznik. Malo je, međutim, poznato staro verovanje o tome se na Sv. Jovana ne jede i ne pije ništa crvene boje.
Budući da je Sveti Jovan stradao mučkim ubistvom – tako što mu je odrubljena glava, crvena boja simbol je njegove nevino prolivene krvi.
Zbog toga se u srpskom narodu veruje da ne valja piti i jesti ništa crveno, a posebno se takva hrana i piće ne daju deci. To uključuje čak i crvene jabuke, koje su inače u našoj tradiciji simbol s pozitivnom konotacijom, pa i najobičniji crveni sok.