Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Jovana, jedan od najvećih praznika u hrišćanstvu i jednu od najvećih krsnih slava u srpskom narodu. Za današnji dan vezuju se mnoga verovanja i običaji, koji su se održali vekovima
Odmah posle Bogojavljenja, pravoslavni hrišćani obeležaju dan Svetog Jovana, treću krsnu slavu u Srbiji po redu po broju vernika koji je slave.
Sveti Jovan Krstitelj bio je jevrejski asketski propovednik koji je vršio obredna kupanja u reci Jordan i koji je krstio Isusa, nakon što je prihvatio njegovu poruku.
Rođen je u porodici judejskog sveštenika Zaharija od plemena Arona, pola godine pre Isusa Hrista. Njegovi roditelji Jelisaveta i Zaharije dugo nisu mogli da imaju dece, a kada je njihov sin došao na svet zavladala je ogromna sreća, pa je organizovana svečanost na kojoj je trebalo dati mu ime. Zaharije je okupio rođake i porodicu i svi su hteli da se dečak zove po ocu, ali je Jelisaveta tražila da se njen sin zove Johanan, što znači "Jahve je milostiv". Ona je pitala Zaharija šta misli, a on, iako je do tada bio nem, progovorio je složivši se da dečak dobije to ime.
Jovan je mlad otišao iz porodičnog doma, da bi živeo u judejskoj pustinji blizu reke Jordan, gde je živeo asketskim životom, postio i molio se, a potom je propoveddao veru. Prema hrišćanskim verovanjima, pogubljen je po nagovoru Irodijade, žene Iroda Antipe, kojima je prigovarao što su se venčali iako je Irod bio brat njenog i dalje živog muža Filipa. Irodijadina ćerka Salome plesom je očarala Iroda i potom mu tražila Jovanovu glavu, nakon čega je Irod utamničio Jovana i kasnije naredio da mu se odrubi glava, koju je na pladnju izneo Salomi. Za razliku od hrišćanskih izvora, istoričari veruju da je Irod Antipa ubio Jovana jer je u njemu video političku pretnju, a više izvora svedoči o ovom događaju.
Naši preci verovali su da se na današnji dan događaju mnoga čuda kojima upravlja ovaj svetitelj, pa je otud nastalo i mnogo običaja.
Najpoznatiji je onaj da se, ako je moguće, ne uzima nož, u znak sećanja i poštovanja na Svetog Jovana, koji je pogubljen tako što mu je odrubljena glava. Drugo verovanje jeste da deci na ovaj praznik ne treba davati ništa crveno — ni hranu, ni piće, jer crvena boja je simbol svečeve nevino prolivene krvi.
Na Svetog Jovana obično se peru ikone, što je nekada podrazumevalo da se iznesu iz kuće posle jutrenja na reku ili na bunar i da se umivaju, a potom bršu ikone pokvašenom krpom. Nekada davno verovalo se da će onoga ko ne umije i ikonu stići kazna u vidu oduzimanja udova u toku godine.
Bolesni i stari ljudi obično praktikuju stari običaj da u ponoć, između Bogojavljenja i Jovanjdana, stave jedno jaje u posudu s vodom, pa ako ono potone, to tumače kao da im je smrt blizu.
NE PROPUSTITE
