njen život nije nimalo ličio na život princeze

Danskom kralju VRATILA PRSTEN i odabrala srpskog kneza: Ko je bila LEPOTICA TRAGIČNE SUDBINE koja je 2 puta proterana?

Rođena je kao princeza, ali njen život je bio sve samo ne onaj kakav smo čitali u bajkama.

foto: Wikimedia Commons

U dvorcu Tatoj u Atini rađali su se brojni grčki kraljevi i kraljice, a među njima i jedna princeza koja je kasnije postala srpska kneginja.

 

Rođena je kao princeza od Grčke i Danske 1903. godine i bila je najstarija ćerka Nikolasa i velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne. Po ocu je bila unuka kralja Georgiosa I, a po majci praunuka imperatora Aleksandra II Romanova. Ona je Olga Karađorđević i bila je udata za srpskog kneza Pavla Karađorđevića.

 

Zanimljivo je da je najpre Olga bila verena za danskog princa i kasnije kralja Frederika IX, međutim do njihovog venčanja nikada nije došlo. Kada su porodice objavile veridbu, na zvaničnom predstavljanju para, mladi princ je greškom za ruku držao jednu od Olginih sestara i time trajno ponizio princezu.

Nakon toga, ona mu je vratila prsten i prekinula veridbu. Kasnije je otputovala kod prijateljice u London, gde je na jednom balu upoznala oksfordskog diplomca kneza Pavla, ona je tada imala 19, a ona 29 godina.

 

Iako su oboje poticali iz plemićkih porodica, njihov prvi sastanak bio je fascinirajuće običan i moderan – par je otišao u bioskop. I sve se odvijalo kao u bajci… već u avgustu 1923. Pavle je zaprosio Olgu i ona je nekoliko meseci kasnije postala srpska kneginja.

Mnogi su govorili da je to najlepše venčanje koje Srbija pamti, kum im je bio budući engleski kralj Džordž VI, a princeza se trudila da što bolje nauči srpski.

 

Zajedno su dobili troje dece, Aleksandra, Nikolu i Jelisavetu, a onda je njihovu idilu prekinula politika za koju oni nikada nisu marili.

 

Knez Pavle je nakon ubistva kralja Aleksandra, željom svog strica, postao knez-namesnik i time preuzeo vlast u Jugoslaviji, a potom je 1941. došao rat. Knez je smatrao da Jugoslavija treba da pristupi Trojnom paktu što je izazvalo nemire širom Jugoslavije i rezultiralo progonstvom njega i njegove porodice. Okarakterisan kao simpatizer nacista, knez Pavle i njegova porodica su postali zarobljenici. Iz Grčke, britanske snage odvele su ih u Keniju, pa u Južnoafričku republiku i držale u kućnom zatočeništvu za vreme celog Drugog svetskog rata.

Kada su komunisti došli na vlast, knezu Pavlu i porodici je povratak u zemlju bio zabranjen. Tek 1948. su posetili najpre Ženevu, pa Pariz, a zbog bliskih rodbinskih veza sa britanskom kraljevskom porodicom, bio im je dozvoljen dolazak u Ujedinjeno kraljevstvo. Pavle je prisustvovao sahrani svog venčanog kuma, kralja Džordža VI, a bio je pozvan i na krunisanje nove britanske vladarke - Elizabete II.

 

Sve je izgledalo kao da se sreća ponovo vraća u njihove živote, sve dok 1954. njihov sin Nikola nije poginuo u udesu u blizini Londona, njegovu smrt nikada nisu preboleli.

Nakon svih tragedija, njihov dom je bio u Parizu, sve dok knez Pavle nije preminuo 1976. i bio sahranje u Švajcarskoj pored sina. Olga je doživela duboku starost, preminula je 1997. godine, a pre toga je dosta vremena provodila u Velikoj Britaniji kod sestre. Ona je bila i jedna od zvanica na venčanju princa Čarlsa i ledi Dajane Spenser 1981. godine.

 

Knez Pavle je rehabilitovan 2011. godine, dok princeza Olga 2013. a od 6. oktobra 2012. oni počivaju na Oplencu kraj ostalih članova porodice Karađorđević.