Poslednji dan najradosnijeg hrišćanskog praznika pun je simbolike, a tada mnogi vernici proslavljaju i krsnu slavu Svetog Stefana
Počev od Badnjeg dana pa sve do Svetog Srefana vernici poštuju mnogobrojne običaje koji se odnose na unošenje simbola poput badnjaka, pšenice u naš dom.
Kao se unose uz razne obrede tako postoji verovanje da treba da se iz kuće i iznesu uz te iste običaje.
Badnjak, koji je domaćin isekao i doneo na Badnje veče je izgoreo, a slama čeka da svane Stevanjdan.
Na treći dan Božića, ona se ritualno iznosi iz kuće. Verovanje kaže da se ne sme baciti u đubre, već za nju važe posebna pravila.
Slama se smatra simbolom plodnost, pa se za nju veže običaj da je domaćice iznose u baštu i voćnjak. Ona se može rasuti po voćnjaku, staviti u pčelinjak ili okaiti na vrata štale.
Među starim ženama vlada verovanje da se slama s poda čisti novom metlom u tišini, kako se ne bi čulo da blagostanje izlazi iz porodičnog doma.
Na dan 9. januara slavi se i Sveti Stefan, sveti prvomučenik i arhiđakon. Bio je rođak apostola Pavla i prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili.
On je i prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom, koje je omiljeno u srpskom narodu.