icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

zanimljiva verovanjaa

Kažu da je SLAVA ŠKRTICA: Nezaobilazni običaji pravoslavaca na dan kad se slavi Sveti Stefan

Podeli:

Dok je za neke 9. januar treći dan Božića, nije malo onih koji baš danas obeležavaju krsnu slavu i na poseban način produžavaju božićne radosti i porodični spokoj

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Srpska pravoslavna crkva svakog 27. decembra po starojulijanskom, odnosno 9. januara po gregorijanskom kalendaru, proslavlja Stevanjdan — dan Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je bio i zaštitnik srednjovekovne dinastije Nemanjića.


Ova krsna slava često se u narodu naziva "slavom škrtica" jer gosti dolaze siti posle proslave Božića, pa domaćini ne moraju da se troše za pripremu trpeze kao ostali kad spremaju slavu.


U našem narodu mnogo je običaja vezanih za ovaj praznik, a najpoznatiji je iznošenje badnjaka i božićne slame iz kuće, ali se veruje da to treba činiti nežno i u tišini "da se ne otera Božić". Slamu najpre treba pažljivo pomesti i skupiti, a potom odneti u štalu, voćnjak ili kod pčela jer se na taj način prizivaju napredak i bujanje.

 

Sveti Stefan
foto: Youtube Printscreen

U većini delova Srbije nije važno ko iznosi slamu i badnjak, dok u Vojvodini to uglavnom tradicionalno čine žene. Zanimljiv je običaj u Šumadiji, gde se dugo na Svetog Stefana išlo na sečenje šljiva, ali pod posebnim pravilima: domaćin kreće da "poseče nerodno", na šta ga neko ko je pošao s njim odvraća od seče i ubeđuje da će šljiva roditi tokom godine, posle čega se su raklje nerodnih stabala stavlja blagorodna slama.


Slavski kolač koji se priprema za ovaj praznik obično se obogaćuje suvim voćem, orasima, medom, pomorandžama i jabukama, a mahom se priprema dan pre Sv. Stefana.

 

 

Inicijalizacija u toku...