"Moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću": Potresno prisećanje Siniše Mihajlovića na povratak u Vukovar posle rata

Proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović je preminuo nakon duže borbe sa leukemijom, a uprkos svim naporima, njegov organizam nije izdržao.

 

Iza sebe je ostavio ponosnu porodicu, ogromne uspehe i velika sećanja zahvaljujući kojima će živeti večno. Veliki Miha je zračio pozitivnom energijom na svakom koraku, a o njegovoj hrabrosti i posvećenosti govori i činjenica da je vodio svoj klub i iz bolničke postelje.

Povodom svog 50. rođendana, dao je veliki intervju italijanskom listu Gazeta delo sport i u tom razgovoru otkrio brojne pojedinosti o svom teškom odrastanju, putu do uspeha i porodici.

 

Posebnu pažnju je privuklo pitanje o ratu i rodnom gradu Vukovaru, za koji je Siniša govorio da je najlepši grad na svetu.

 

- Rođen sam u Vukovaru i za mene je to bio najlepši grad na svetu. A onda je postao simbol rata. Vratio sam se tamo pre dve godine, posle 25 godina... Poslednji put bio sam tako tokom sukoba, 1991. Sve je bilo sravnjeno sa zemljom, nisam mogao ni da se orijentišem... Pamtim ruševine zgrada i mašine koje su pravile rovove. Ptica nije letela, nije bilo ni pasa. Pamtim pogled dva desetogodišnjaka, dok su nosili puške. Imali su oči muškaraca u telu dece. Tužne oči koje su videle sve osim detinjstva. Jedan od njih mi je prišao i pitao me je ko sam. Često pomislim na to dete, voleo bih da znam šta mu se dogodilo. Ako ga rat nije uzeo, onda je danas muškarac. Možda ima ženu i decu. Nadam se da su ta deca postala odrasli koji su ponovo otkrili malo svetlosti - iskreno je započeo on.

 

Poznato je da je Miha isticao kako svojoj deci ostavlja nematerijalno bogatstvo, a mnoge njegove reči će se dugo prepričavati. Siniša je imao svoj stav o ratu i onoga što su ljudi u Jugoslaviji doživeli.

 

- Svi ratovi su užasni. Ali bratoubistvo-rat koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najteže što može da se dogodi. Prijatelji pucaju jedni u druge, porodice se raspadaju. Video sam kako moji ljudi padaju, kako nestaju gradovi. Kako sve postaje izbrisano. Moj najbolji prijatelj je uništio moju kuću. Moj ujak, Hrvat i rođeni brat moje majke, govorio je da je hteo da zakolje mog oca kao svinju. Našli su ga Arkanovi „tigrovi” i umalo nije bio ubijen. Pozvali su moj broj telefona i spasao sam mu život. Mnogo sam puta govorio o mojoj oproštajnoj poruci Arkanu, koga sam znao i pre rata, kao i o mojoj osudi njegovih zločina, o tome što je on tada predstavljao za Srbe... Biće potrebno da prođu još dve generacije da bismo shvatili šta se dogodilo. To je bilo razarajuće za sve. Ono što ja kažem, mogu da kažu i Hrvat i Bosanac takođe. Iskusili smo ludilo istorije - rekao je Miha.

 

Za kraj, Siniša je rado isticao kako ima snažan karakter i da je "Srbin od glave do pete".