Roditeljstvo je predivno, ali sa sobom nosi brojne izazove i strahove.
Svi roditelji će priznati da je trenutak kada su dobili decu bio najvažniji u njihovim životima i da je ljubav koju su osetili i koju dobijaju zauzvrat od svoje dece nešto što se ne može rečima opisati, ali ipak roditeljstvo ume da bude veoma zbunjujuće i izazovno.
Da li će roditelji koji su previše "popustljivi" podići previše nežno i razmaženo dete, a sa druge strane, da li će oni previše strogi i grubi roditelji odgajiti dete sa emocionalnim ožiljcima?
Roditelji često ne žele da dete oseća bes, razočaranje, frustraciju ili bol. Ali nephodno je da u životu prožive te emocije, a kada to urade moći će da prepoznaju, identifikuju i artikulišu tu neprijatnu emociju.
Tri osnovna koncepta povezana sa emocionalnom inteligencijom mogu da pomognu roditeljima da se snađu u teškim vodama.
Predstavljamo vam ih u nastavku:
- Koriguju detetovo ponašanje, a ne osećanja
Pre svega, roditelji koji koriguju detetovo ponašanje, a ne njegova/njena osećanja, mogli bi da budu na pravom putu.
Primer
Milica dolazi kući besna. Ulazi, lupa vratima i baca ranac u hodniku. Njena mama je zapanjena podiže pogled i odmah joj se obraća. Ona adresira i poštuje njen bes, ali ispravlja njeno ponašanje.
– Milice, vidim da si ljuta. Ne znam zašto, ali bih volela da znam. Ali ne možeš da bacaš svoje stvari. Molim te, pokupi ih – kaže joj mama.
Milica kupi stvari i stavlja ih na mesto. Potom prilazi mami i kroz suze objašnjava šta se dogodilo: da je pokušala da odbrani mlađe dete u autobusu, ali da su se starija deca udružila i bacila joj svesku kroz prozor.
– To je užasno. I ja bih bila ljuta. Imaš pravo – odgovara mama i nastavljaju dalje konverzaciju.
- Pokušavaju da razumeju umesto da "drže predavanje"
Roditelji koji pokušavaju da razumeju umesto da podučavaju i "drže predavanje" mogli bi da budu osobe sa kojima bi dete kasnije želelo da priča o svemu što ga muči.
Primer
U ponedeljak ujutru, Dušan kaže svom ocu da ga boli stomak. Tata mu opipava čelo i pita ga da li je povraćao na šta Dušan odgovara odrično.
– Znači, nemaš temperaturu i nisi povraćao – kaže tada.
– Tata, ja samo mrzim ponedeljak. Dan je dugačak i neću te videti do 20 časova – odgovara Dušan.
– Znam, druže. Imam isti odvratan osećaj u stomaku. Ponedeljak je težak, ali moramo to da odradimo. Škola i posao su važni – kaže mu otac.
Dušan se oseća shvaćenim i još bliži svom tati, jer je sa njim podelio šta ga muči i naišao na razumevanje. Zagrli tatu i otrči u svoju sobu da se spremi za školu.
- Spremni su da razmisle o svojim postupcima i nauče nešto od deteta
Roditelj koji je spreman da razmisli o sebi i svojim postupcima i da nauči od deteta može da stekne priliku da raste i evoluira kao ličnost. I time pruža primer odgovornosti i samosvesti i detetu.
Primer
Mama i sin se voze na fudbalski turnir van grada. Na pola puta, Stefan pita –
Da li znaš zašto je Sonja (njegova sestra) otišla sa svojom drugaricom? –
– Pa, dušo, verovatno je zabavnije voziti se sa prijateljem – odgovara mama.
Stefan odmahuje glavom:
– Ne, mama, ona se plaši kada voziš. Misli da voziš prebrzo.–
Mama stane na trenutak i razmisli o komentaru svog sina. Povređena je, jer je njena ćerka izabrala drugog roditelja sa kojim će se voziti automobilom. Razmišlja o svom stilu vožnje i prepoznaje da je njen sin u pravu: ona vozi prebrzo.
Ona napominje Stefanu da je verovatno u pravu, a on joj kaže:
– Mama, zašto jednostavno ne govoriš sebi: Polako i sporo dok voziš? –
Mama ponavlja ovu mantru i smatra da je od pomoći. Odmah se oseća bolje.
Te večeri, ona se izvinjava Sonji i obećava da će voziti odgovornije. Sa Sonjom deli svoj novi moto, a ćerka to ceni i podržava je.