Mnogi bi za njega rekli - jedan je Gidra.
Pre skoro 30 godina svet je napustio čuveni glumac Dragomir Bojanić Gidra. Uspomene na njena ne blede, jer kultno ostvarenje "Lude godine" uvek može iznova i iznova da se gleda.
Proslavljeni Gidra je rođen 13. juna 1933. u Kragujevcu. Preminuo je 11. novemmbra 1993. u 60. godini, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.
Ovaj velikan srpskog glumišta je imao veoma teško detinjstvo, jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče. Kada je Gidra imao nepunih deset godina njegovog oca Jovana - Jocu, oficira srpske vojske streljali su 1943. godine tokom Drugog svetskog rata.
Da stvar bude još gora, ubrzo je ostao i bez majke Novke, koja je preminula od posledica tuberkuloze. I to nije sve.
- Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je tada ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi - rekla je za "Nedeljnik" Gidrina ćerka Jelena Bojanić, opisujući detinjstvo svog oca.
Iako je završo srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili "konzervatorijum", kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao, Gidri se sreća osmehnula nakon što je ušao u dramsku sekciju, a zatim u amatersko pozorište, odakle je otišao u Kragujevačko pozorište.
Kao dete bez roditelja, Gidra nije mogao sebi da priušti put u Beograd, a njegove kolege iz kragujevačkog pozorišta su znale da je to njegova velika želja.
Posle tri godine oni su mu skupili pare i pomogli mu da ode u Beograd da polaže prijemni na Akademiji.
Kada se završio prijemni, upitao ga je Raša Plaović: "Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?". Gidra mu je odgovorio da ima, a zapravo nije imao nikakav smeštaj osim onog na železničkoj stanici.
To je znao i Plaović koji je već rekao čistačicama na Akademiji da raspreme jednu sobu s metlama i kantama.
Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu "Balada o revolverašu" (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.
Ipak, najveću popularnost ipak je stekao ulogom Žike Pavlovića, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu "Žikina dinastija".
Tokom studija glume, upoznao je koleginicu, koju je kasnije osvojio, a na kraju i oženio, i to ne jednom, već više puta. U pitanju je bila dve godine starija Ljiljana Kontić.
Prvi put su na ludi kamen stali 1966. godine, a četiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu. Ljiljana i Gidra često su imali nesuglasice, ali su se na kraju uvek vraćali jedno drugom.
Iako su se mnogo voleli, često su jedno drugom mnogo toga zamerali. Upravo to je bio razlog što su za trideset godina imali dva razvoda i tri zaveta na večnu ljubav.
Ljiljanu Kontić publika pamti po ulozi Ljeposave u seriji “Đekna još nije umrla, a kad će ne zna se”, a kadar je delila i sa suprugom u filmu “Šta se zgodi kad se ljubav rodi”.
Jednom prilikom istakla je da je možda u svojoj karijeri mogla da uradi i više, ali joj je porodica uvek bila na prvom mestu.