Voditeljka Nataša Miljković važi za uvek nasmejano TV lice, a malo ko zna koliko je njeno odrastanje zapravo bilo teško.
Nataša Miljković je kao i većina njenih vršnjaka tih godina imala teško i detinjstvo i odrastanje, a ona je kroz sve to prolazila relativno sama jer je jedinica.
Voditeljka se u gostovanju kod Vesne Dedić prisetila teških devedesetih i roditelja koji su su borili da joj obezbede iole pristojan život u vremenu kada je svima bilo teško.
- Mama mi je radila u zatvoru. Bila je socijalni radnik u bolnici, i onda je donosila užasno teške priče sa posla, a tata je radio u ‘Večernjim novostima’. Novinar je bio, i nije ga ni bilo kod kuće. On kad i dođe kući, ode i zatvori se u svoju sobu i čita novine. Ja sam jedinica, nemam ni brata ni sestru i moje odrastanje je bilo – živim sama sa sobom - započela je ona.
Nataša je ispričala i kakvi su izlasci tada bili, te kako su bez obzira na nemaštinu, uspeli uvek da se organizuju i druže.
- To su bile devedesete. Bila sam drugi razred gimnazije, i rešim ja da krenem sa drugaricom u Tačku, Dom omladine. Ulaz u Tačku bio je pola marke, a moja majka u tom trenutku zarađuje dve marke, znači četvrtina plate za ulazak tamo. Ne znam kako smo se snalazili tih godina, ali kad odeš u Tačku, uopšte ti ne bude loše. Lepo je bilo, veselo. To su bili prvi izlasci - rekla je voditeljka.
Ona je istakla da je njena majka bila velika žrtva i borac za porodicu, te je na razne načine činila sve za njih.
- Naučila sam da su žene sposobnije da iznesu teška vremena. Da u njima jednostavno proradi taj nagon da prežive, tj. da sačuvaju život svog mladunčeta, koliko god da imaju godina. Mi smo tada opstajali zato što je moja majka odlazila svakog vikenda u Bugarsku, u Sofiju, u grad u kojem moj tata živi i radi kao dopisnik. Ona odlazi, ali ne kod njega, već da odatle ide vozom za Istanbul, na neku pijacu, i donosi robu koju šalje za Doboj mojoj tetki, koja to sve prodaje u butiku, i od toga smo mi živeli - zaključila je voditeljka.
Podsetimo, Nataša Miljković je bila u braku sa glumcem Srđanom Timarovim. Oni imaju sina Lazara, a sada su najbolji prijatelji i primer kako treba da funckionišu ljudi nakon razvoda. Njihov rastanak je imao više ljubavi nego nečiji ceo brak.
- U našem slučaju bilo je bola tuge, preispitivanja, pitanja da je on u pravu ili ja... da je bilo ega verovatno bi sve bilo drugačije. Vraćamo se na to da ne možeš ego da staviš ispred ljubavi koja je bila velika i onog najvrednijeg što je iz te ljubavi proizišlo — deteta. Postoji trenutak koji nikada neću zaboraviti, to je onaj kad se iseljavam iz našeg stana. Srđan mi je pomogao da kutije sa stvarima donesem do mog stana, a onda me je poljubio u obraz i rekao: "Ti si mnogo dobar čovek". Oboje smo slomljeni, a ja ulazim u stan i dođe mi da vrištim - rekla je Nataša svojevremeno.