Mnogi shvate koliko je zdravlje važno tek kada ga izgube.
Ovako je svoju ispovest počela devojka, Helaina Hiljard, koja se uspešno izborila sa neobičnim i retkim rakom kože.
- Želela sam da budem stomatolog u budućnosti, pa sam 2021. godine upisala fakultet na Floridi i krenula na kurs koji je namenjen svima koji žele da se bave ovim poslom. Morala sam da budem veoma dobro organizovana i da stalno balansiram, jer sam bila član košarkaško g tima i imala sam svakodnevne treninge posle časova - rekla je ona.
Provitno je studirala daleko od kuće, u Ajovi, gde je morala da se prilagodi novim uslovima, načinu života i prijateljima. U početku joj je bilo teško da pravilno rasporediti vreme, pa je često malo spavala i osećala se iscpljeno.
- Imala sam otečene limfne čvorove, često sam bila prehlađena, teško je prolazilo samo od sebe, a počele su i da mi izbijanu čudne masnice po telu. Ipak, pošto se bavim košarkom nisam pridavala mnogo značaja tome. Ono što se kasnije desilo u najmanju ruku je bilo čudno - objasnila je ona.
Nedeljama se osećala loše, masnice su bile sve češća pojava. Početkom novembra njena sestra i zet su došli na Floridu da je posete i pogledaju njenu prvu košarkašku utakmicu.
- Izašli smo na večeru, u četvrtak, 11. novembra posle mog treninga i tada sam primetila čudne tačke na svojoj koži. Izgledali su kao mali krvni ugrušci, a bilo ih je i po rukama i po nogama. Na slikama su izgledali kao osip, kao male izbočine na koži, ali su u stvari bile ispod površine kože. Nikada ranije nisam imala ništa ni nalik tome. Moja sestra je to videla i prokomentarisala da je zaista neobično što imam modrice i po nogama - prisetila se Helaina.
Njena sestra je bila veoma zabrinuta i insistirala je da ode kod lekara, ali je ona to odbila jer nije imala vremena. Sutradan je otišla na utakmicu, a pre toga na predavanja. Nešto kasnije, uveče, od sestre joj je stigla poruka da je čeka da završim sa obavezama i da će onda zajedno da odu u bolnicu koja je bila otvorena čitave noći.
- U petak, 12. novembra smo rano ujutru u 6 sati, otišli tamo, ali nisu mogli da mi rade analize već su me poslali u hitnu pomoć. Doktori su bili iznenađeni jer su mi trombociti bili veoma niski - rekla je ona.
Ludo je to kojom brzinom sve može da se promeni. Odmah je počela da pišem poruke prijateljima i nastavnicima kako bih ih obavestila da će kasniti na čas.
- Kada je doktor došao pitao me je da li sam imala i još neke druge simptome, uključujći i to da li su im desni krvarile. Rekla sam da jesu nekada kada sam ih čistila koncem, i u tom trenutku njen izraz lica je bio razočaravajuć. Mislim da je ona odmah znala da je to još jedan simptom koji ukazuje na rak - seća se ona.
Ona je rekla da odmah mora da idem na onkologiju, u bolnicu koja se nalazi u blizini, a nešto kasnije ona je dobila stravičnu dijagnozu - akutne limfoblastne leukemije, jedne vrste raka krvi.
- Nisam mogla da verujem u to što govore. I imala sam sreće što je moja sestra sve vreme bila uz mene, jer zamislite da vam to neko saopšti a da nemate nikakvu podršku. U urgentnom centru mi nisu rekli da ako budem predugo čekala da odem kod lekara mogu da dobijem izliv krvi u mozak i da umrem - s tugom je rekla.
Trebala je da ode i ranije na pregled, ali to nije učinila. Sama sreća i božija pomoć je to što joj je sestra došla i što ju je naterala da tog ranog jutra ode kod lekara.
- Vratila sam se u Ajovu, jer je tamo postojala odlična bolnica i početkom novembra počinje moj proces lečenja, koji će trajati naredne dve i po godine. Išla sam na hemoterapije, koje su uključivale 8 agresivnih terapija. Potom mi je urađena biopsija koštane srži kako bi se videlo da li su maligne ćelije raka nestale - priseća se.
Postoji pet faza hemoterapije od kojih je svaka trajala po 8 nedelja, od kojih su joj ostale još 2. Nakon toga se pristupa održavanju, kada će moći da se vrati normalnom životu. Neće više morati da bude u bolnici, ali će i dalje imati terapiju koju će morati da uzima svakog dana.
- Iako mi je bilo teško uvek sam pozitivno razmišljala. Nikada do tad nisam prenoćila u bolnici, uvek sam se dobro brinula o sebi. Imala sam veru da ću da uspem u borbi. Moj plan je da se vratim u školu na jesen; to je moj dugoročni cilj. Ima dana kada ne znam da li ću moći, ali ne odustajem. Moji doktori su bili zaista dobri i rekli su mi da život ide dalje. Kažu mi da žele da mi pomognu da odem od njih i da se vratim u školu - ispričala je.
- Još uvek sam u šoku zbog toga što mi se to dogodilo. Nisam imala pojma šta su simptomi raka koji sam imala. Zato sam odlučila da napravim ovaj video i podelim ga sa drugim ljudima.
- Želela sam da skrenem pažnju na to da svako ko ima ove simptome kao što sam ja imala, ne pokušava da to pregura sam, već da što pre potraži lekarsku pomoć.