Guši "BEŠTIJE U SEBI": Jelena Đokić nije sujeverna, ali ima običaj da izgovori JEDNU REČENICU kad se desi nešto loše

Glumica Jelena Đokić oduševila je gledaoce tumačenjem lika Nataše Janković u seriji “Crna svadba”. U iskrenom razgovoru objašnjava da je sa ogromnom posvešćenostu pristupila liku i da se trudila da na najbolji mogući način iznese lik žene koja se bori za svoje dete.

 

— Nataša je jedna veoma ostvarena žena u smislu da se izborila za sve svoje pozicije u životu. Od škole, posla, priznata je u društvu, tražena, ostvarila se i kao majka, muža je sklonila jer je tako htela. Nastavila je sa njim neki poluseksi odnos, jer je takođe, tako htela. Možemo reći da je neko ko na izgled drži sve konce u rukama i zato je veoma zanimljivo bilo raditi nju. Mada već od druge epizode kreće njen sunovrat i brisanje svih njenih stamenih štikli na kojima je stajla. Kao neka špicasta karijatida koja kao voštana figra počne da se topi do poslednje epizode, maltene postane kapljica vode — objašnjava Jelena.

 

Ona ne krije da postoje momenti u njenom privatnom životu kada postaje sujeverna i sa određenom mantrom pokušava da se odbrani od nevidljivih sila.

 

— Radila sam na tome da nemam baš ništa od čega bi bila zavisna, kao moram ovo uraditi pred izlazak na scenu ili u nekom momentu u životu. Mislim, imam neki običaj, to nije sujeverje, već eto tako, da kada mi se desi nešto ružno, šta god to bilo, da izgovorim, sve zlo s’ tim — objašanjava glumica koja je svaku svoju ulogu veoma pažljivo birala.

 

Tokom razgovora dotakla se teme da li u ljudskom biću postoji određeni neprijatelj protiv kog se borimo:

 

— Mi se svi borimo manje više sa tim nekim raznoraznim demonima. Ja ih zovem beštijama u sebi i nekako smatram uvek velikom pobednom kada uspem da je ugušim. Tu saksiju kada je puna ljutnje, gneva, ljubomore, zavisti pogodno je tlo da svašta izraste iz tebe. Velika je lepota kada uspeš to da ugušiš — iskrena je Đokićeva koja je potom dodala da joj je bilo veoma značajno što je radila na ovoj seriji.

 

—  Što je zadatak teži i koliko god telo namerno prevariš da luči neke neprijatne stvari od adrenalina i kortizona, a u isto vreme luči dopamine i serotonin, shvataš da to radiš zbog uloge. To je neki miks zadovoljstva nakon nekog teškog rada. Tako da, koliko god je bilo teško i koliko si uspeo nešto što si želeo, ti odlažiš srećan —  poručuje Jelena.

 

Saradnja sa rediteljem Nemanjom Ćipranićem joj je veoma značila, ali je u isto vreme bila posebno izazovna za nju, jer je tražio da pruži maksimum u ljudskom, ali i glumačkom smislu:

 

— On je čovek autor ovoga u svakom smislu te reči. Moje je bilo da ga što više čujem i da ga što se kaže što više ispoštujem, ma koliko su se ponekad njegove indikacije kosile sa nekim mojim unutrašnjim nagonom kako bi ja tome prišla. Nekada mi je zvučalo previše jako ili agresivno, ali sam ga uvek pokušala sprovesti i realizovati to što je tražio od mene. Nekako znam da to meni pomaže da budem drugačije te da više budem taj lik i da se pomerim od Jelene, ali i onog što sam do sada radila – izjavila je glumica.