Ubrzo nakon što smo brisali suze uz pismo koje je kanadski umetnik Leonard Koen poslao svojoj najvećoj ljubavi u poslednjim satima njenog života, i sam muzičar je preminuo. Sve je za njega počelo i završilo se istim rečima ― "Zbogom, Merijen!"
U novembru 2016. godine, preminuo je kanadski kantautor Leonard Koen ― samo četiri meseca nakon što je svet napustila Marijane Kristine Ilen, njegova prva i najveća muza, njegova Merijen.
Kada je od dugogodišnjeg prijatelja Jana Molestada saznao da je njegova bivša ljubav lošeg zdravstvenog stanja, Koen joj je odmao napisao pismo, koje se već dva sata kasnije našlo u njenim rukama, u dalekom Oslu.
― Merijen, došli smo do tog trenutka, kad naša tela više ne mogu da izdrže breme života i počinju da se gase, a mislim da ću te i ja uskoro ispratiti u tome. Odmah sam iza tebe, ako samo pružiš ruku ka meni, uspećeš da me dotakneš. Uvek sam te voleo, zbog tvoje mudrosti i lepote, ali ne treba ništa više da pričam, ti sve to vrlo dobro znaš. Želim ti srećan put. Zbogom, stari prijatelju, beskrajna ljubavi, vidimo se uskoro ― poručio je Leonard i tako se oprostio od žene koja je za njega bila, kako je rekao, ljubav sama.
Norvežanka Marijane Ilen bila je u ljubavnoj vezi s norveškim piscem Akselom Jensenom kada je saznala da joj je on ― neveran. Dok je par planirao zajedničko putovanje u Grčku, Jensen je iz čista mira u kafiću Theatre Café predstavio supruzi nepoznatu mladu ženu i saopštio joj da neće otići s njom u Grčku jer sa svojom novom prijateljicom već sutradan odlazi put Egipta. Merijen je besna otišla kući, da bi u četiri sata izjutra Aksel ušao u stani rekao: "Idemo u Grčku! Želim s tobom da putujem!", a ubrzo su noseći kofere stigli vozom do Hamburga, gde su kupili polovnu "bubu" i preko Jugoslavije krenuli ka Grčkoj. Kada su konačno bili blizu Soluna, Merijen je morala na hitnu operaciju slepog creva. Oni su potom nastavili putovanje, a kao mesto boravka odabrali su ostrvo Hidra jer im se ono najbolje uklapalo u budžet. Par se u međuvremenu venčao, a Aksel je često imao afere, kako kada bi odlazio u Norvešku, tako i na Hidri. Nakon što je Merijen jednom prilikom otišla natrag kući, gde je rodila njihovog sina, koji je po ocu dobio ime Aksel, pisac je uživao u momačkom životu na ostrvu. Lepa Norvežanka vratila se s bebom u Grčku, da bi shvatila da neverstvima nikad nema kraja kada je Jensen u pitanju, a tada je u njen život ušao ― Leonard Koen. Bila je 1960. godina i Merijen je bila opijena.
― Čekala sam u radnji, na kasi, kad se Leonard pojavio na vratima. Sunce je bilo iza njega, pa mu nisam dobro videla lik, samo konture. "Hoćeš li da nam se pridružiš, mi sedimo ispred?", upitao me je. Sedeo je sa još troje-četvoro lokalaca. Tada nisam znala da je on već bio upoznat s Akselovim "švrljanjem", a mislim da je osećao veliko sažaljenje prema meni i bebi. Ali dobro se sećam, kad su nam se oči prvi put srele, osetila sam žmarce duž celog tela. Kad sam se vratila kući, zatekla sam Aksela u krevetu s drugom. Ništa mi nije smetalo. Osećala sam se kao da letim ― iskreno je Merijen opisivala ovaj sudbonosni susret.
Vrlo brzo potom, Leonard i Merijen su postali ljubavnici i počeli da žive zajedno u Montrealu, a 1961. godine ona se razvela od Jensena. Njen osamnaestomesečni sin bio je Leonardu kao rođeno dete, a 1963. godine vratili su se na Hidru. Merijen je bila Koenova muza i inspiracija, a dok su živeli zajedno pisao je pesme, knjige, putovao...
Najpoznatije delo koje je čuvena Norvežanka inspirisala je pesma So Long, Marianne, koju je Koen objavio na svom debi albumu 1967. godine, a tu su i Hey, That's No Way to Say Goodbye i Bird on the Wire.
― On me je mnogo čemu naučio, a ja se nadam da sam mu podarila stih ili dva ― izjavila je ona pre nekoliko godina.
Te godine kada je svet čuo So Long, Marianne par se rastao. Njihova ljubavna veza možda nije opstala, ali prijateljska je pažljivo negovana, održavana decenijama i trajala je do samog kraja.
Tokom sedamdesetih, Koen je stupio u vezu s umetnicom Suzen Elrod, s kojom je dobio sina Adama i ćerku Lorku, a osamdesetih je zavoleo francusku fotografkinju Dominik Iserman, dok je u narednoj deceniji bio u vezi s glumicom Rebekom de Mornej.
Merijen se 1973. zauvek vratila u Oslo, gde je vodila stabilan život i radila u kompaniji specijalizovanoj za izgradnju naftnih platformi. Njen sin je s 15 godina sa ocem Akselom Jensenom otputovao u Indiju, gde mu je pisac dao LSD, a dečak je u godinama koje su usledile razvio niz problema zbog kojih je kasnije značajan deo svog odraslog života proveo u psihijatrijskim ustanovama. Deo ove potresne priče imali smo priliku da vidimo u filmu iz 2020. "Mali Aksel". Merijen, srećom, nije sama prolazila kroz bol i brige koje joj je donelo stanje njenog sina: na poslu je upoznala inženjera Jana Kilanda Stanga, kome je rekla "da" 1979. godine, ali je decenijama održavala kontakt s Leonardom Koenom, posećivala ga u bekstejdžu na svakom njegovom nastupu u Norveškoj, a svakog leta se vraćala na Hidru.
O ljubavi Leonarda Koena i njegove Merijen snimljen je dokumentarni film "Merijen & Leonard: Reči ljubavi", koji je premijerno prikazan 2019. godine na Filmskom festivalu Sandens u Juti.