Kada je reč o ovom stanju, najvažnija je hitna i adekvatna reakcija
Tokom Evropskog prvenstva u fudbalu, svet je svedočio jednoj od najtežih situacija u istoriji sporta: Kristijan Eriksen, fudbaler danske reprezentacije, pao je na teren usred meča protiv Finske i ostao i bez svesti i bez daha, ali i bez srčane funkcije. Kako je kasnije rekao lekar danske reprezentacije, Eriksen je, nekoliko trenutaka bio klinički mrtav, a u dijagnozi je stajao: srčani zastoj. Šta je to i kako je moguće da je zadesilo mladog i zdravog profesionalnog sportistu?
Iznenadni srčani zastoj predstavlja nagli gubitak funkcije srca, disanja i svesti, a ovo stanje obično je posledica problema s "električnim sistemom" srca, usled kog prestaje pumpanje srca i cirkulacije krvi. Veruje se da je broj uzroka ogroman, a među njima su bradiaritmije, asistolija, ishemijska bolest srca, komorska fibrilacija, hipertrofija miokarda, miokarditisi, bolesti sprovodnog sistema. srčana insufincijencija itd.
Kako je istaknuto na sajtu čuvene američke klinike "Mejo", iznenadni srčani zastoj nije isto što i srčani udar, kada je blokiran protok krvi kroz deo srca, premda srčani udar može da izazove električni poremećaj koji dalje vodi do zastoja srca.
Ukoliko se ne reaguje odmah, ovo stanje može da bude fatalno, pa je najvažnije pružiti adekvatnu medicinsku pomoć pacijentu, a ona podrazumeva kardiopulmonalnu reanimaciju.
Simptomi srčanog zastoja
Pokazatelji ovog stanja su iznenadni, nagli i dramatični, a obično su to:
- iznenadni pad
- nedostatak pulsa
- nedostatak daha
- gubitak svesti
Pre samog zastoja srca mogu se javiti još i:
- stezanje u grudima
- kratak dah
- osećaj slabosti
- ubrzan rad srca, osećaj treperenja u predelu srca, srčane palpitacije (lupanje)
Kako pomoći osobi koja doživljava srčani zastoj?
Stručnjaci kažu da je važno odmah pristupiti kardiopulmonalnoj reanimaciji i pozvati hitnu pomoć (na broj 194).
Veštačko disanje
Spovodi se veštačko disanje, tako što se uduvava izdahnuti vazduh reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Pre toga treba očistiti usta pacijenta od stranog sadržaja, stavite mu jednu ruku ispod vrata tako da glava spontano pada temenom prema leđima. Duboko udahnite, palcem i kažiprstom mu zatvorite nos, prislonite usta na njegova usta ili usta na nos i pazite ga u potpunosti svojim usnama obuhvatate njegova usta kako se ne bi gubio vazduh. Uduvavajte vazduh, pa oslobodite usta pacijenta tako da uduvani vazduh spontano izađe. To ponovite brzo i uzastopno desetak puta, pa potom 12-15 puta u minutu, odnosno u ritmu normalnog disanja. Da li je metoda uspešno izvedena, pokazuje pojava sinhronih pokreta grudnog koša.
Spoljna masaža srca
Čim rad prestane ili oslabi, treba započeti spoljnu masažu, koja se izvodi ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine grudne kosti. Kako je istaknuto na sajtu Stetoskop, potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5 - 5 cm prenosi se na srce, a osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu.
Oko dva centimetra iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima, a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake pete kompresije obavlja se jedno uduvavanje vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Ako reanimaciju izvode dve osobe, uz isti ritam kompresija srca obavljaju se dva uzastpona uduvavanja na svakih 15 kompresija. Provera uspešnosti obavlja se posle jednog minuta reanimacije.
Znaci uspešnosti reanimacije:
- palpira se puls na arterijama vrata ili noge
- zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene)
- popravlja se boja kože
- javlja se mišićni tonus
- grudni koš se spontano i ritmično pokreće.