Piše: dr Goran Popović,
kardiolog Doma zdravlja
MediGroup Dr Ristić
Posle infarkta miokarda, na srčanom mišiću često ostaje ožiljak, zbog čega se delimično smanjuje njegova funkcija. Osim toga, glavni uzrok infarkta – arterioskleroza (ateroskleroza), to jest zadebljanje, zakrečenje srčanih arterija – i dalje postoji i može postepeno, a ponekad i brzo, da napreduje. Sve to govori nam da posle srčanog udara čovek ne može da bude potpuno zdrav. Zadatak svakog kardiovaskularnog bolesnika ogleda se u tome da učini sve kako bi mu kvalitet života bio zadovoljavajući, a u nekim slučajevima i potpuno normalan. Naravno, moraće da se pridržava nekih pravila, ali to ne bi trebalo da bude teško, pošto su ona poželjna za svakog čoveka, a ne samo za nekoga ko je preživeo infarkt.
LEKOVI SU OBAVEZNI
Morate da koristite lekove koje vam je prepisao kardiolog. Pacijenti pre svega uzimaju aspirin koji smanjuje zgrušavanje krvi i time sprečava stvaranje krvnog ugruška koji začepljuje srčanu arteriju i izaziva infarkt. Bolesnici kojima je ugrađen stent u srčanu arteriju (metalni federčić koji drži arteriju otvorenom) moraju, osim aspirina, da uzimaju i klopidogrel, barem godinu dana. To je lek koji takođe sprečava stvaranje ugruška u stentu. Zbog davanja ova dva leka, neophodno je dati i neki koji će zaštiti želudac od oštećenja (na primer inhibitori protonske pumpe). U terapiji posle infarkta miokarda koriste se i statini koji efikasno smanjuju nivo lošeg holesterola (LDL) i povećavaju nivo dobrog (HDL). Na taj način usporava se ateroskleroza koja sužava arterije srca, mozga i drugih važnih organa. Kod pacijenata koji imaju hipertenziju, preporučuju se preparati koji snižavaju visok krvni pritisak i zaustavljaju povećanje leve srčane komore, koja se često uvećava posle infarkta.
Javite svima: Ovako možete da preživite infarkt ako ste sami
DOBAR I LOŠ HOLESTEROL
Morate da smanjite holesterol u krvi jer je on glavni uzrok arterioskleroze. Njegovom povećanju znatno doprinosi hrana bogata holesterolom (žumance, džigerica, svinjetina...) i zasićenim masnim kiselinama (punomasni mlečni proizvodi, mast životinjskog porekla). Kao što se zna, holesterol može biti loš i dobar. Kad raste nivo lošeg holesterola, snižava se nivo dobrog i nastaje bolest. Za razliku od lošeg, holesterol koji je dobar ne možemo da unesemo hranom. On se proizvodi u organizmu prilikom sistematske umerene fizičke aktivnosti. Po preporuci svog kardiologa, redovno morate da radite laboratorijske analize i pratite koncentraciju holesterola, triglicerida i drugih parametara. Čak i najmanje povećanje treba shvatiti veoma ozbiljno.
KONTROLIŠITE PRITISAK
Borite se protiv hipertenzije, odnosno visokog krvnog pritiska. To je bitan faktor rizika kod arterioskleroze, što znači da sa visokim pritiskom raste i opasnost od još jednog infarkta. Visok pritisak udružen sa arteriosklerozom čak pet puta povećava rizik od infarkta i drugih kardiovaskularnih bolesti, ubrzava arteriokslerozu i dovodi do komplikacija. Danas svaka hipertenzija, uz pravilno lečenje, može da se drži pod kontrolom. Bitno je da se lekovi uzimaju redovno čak i kada je pritisak normalan. Treba naglasiti da je pored terapije bitan i san (najmanje sedam sati), potrebno je izbegavati suvišna nerviranja i emocionalna uzbuđenja, ali i smanjiti unos soli.
ZABORAVITE NA DUVAN
Budite sigurni da je jedan od najznačajnijih uzročnika infarkta upravo strast prema cigaretama. Ukoliko uporno nastavljate da pušite, postajete jedan od prvih pretendenata na infarkt, kao i desetak krajnje opasnih bolesti i to iz sledećih razloga:
Ivana Peters: Infarkt je ostavio mentalni ožiljak u mom životu
SMRŠAJTE!
Kontrolišite svoju težinu. Zbog gojaznosti, srce koje je ionako oslabljeno infarktom, teško izvršava svoje zadatke. U borbi protiv viška kilograma pomažu umerena fizička aktivnost, čiji intenzitet određuje kardiolog u zavisnosti od stanja kardiovaskularnog sistema, i adekvatna ishrana koju će najbolje odrediti nutricionista.
VIŠE AKTIVNOSTI
Kod ljudi koji se sistematski bave fizičkom aktivnošću, po 30 minuta najmanje tri puta nedeljno, analiza krvi pokazuje da se smanjuju masne naslage, opada sklonost ka formiranju trombova, razvijaju se dodatni sitni krvni sudovi koji hrane srčani mišić, normalizuje se totalni holesterol a povećava dobar i postepeno se istanjuju masne pločice. Ako ste se pre infarkta aktivno bavili sportom, moraćete da smanjite intenzitet vežbi. Umerena šetnja nikome ne može da škodi. Pre nastavka rekreacije, neophodno je da se uradi test kojim će se proceniti trenutno stanje srca i odrediti nivo opterećenja kome bezbedno možete da se izložite.
