Polen ambrozije se lako i brzo širi, a veoma je opasan ― u njemu je identifikovano čak 52 jedinjenja koja su alergena!
Ambrozija je, zapravo, rod invazivnih korova iz porodice glavočita (lat. Asteraceae) i smatra se jednim od najotrovnijih na svetu. Ona je poreklom s američkog tla, a u Evropu je stigla krajem 19. veka, u pošiljkama pšenice, dok je u Srbiji prvi put primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine.
Može da poraste od 20 centimetara do dva metra, a vrlo se brzo širi i lako prilagođava na različite uslove. Uz to, prenosi se vetrom, a samo jedna biljka ambrozije može da proizvede i do 100 miliona polenovih zrna koja se prenose brzo i zadržavaju klijavost decenijama ― čak do 40 godina!
Uglavnom se ambrozija može naći na zapuštenom zemljištu, ali je ima i na obradivom i kultivisanom, gde negativno utiče na razvoj ostalih biljaka, kao i svi korovi, a uglavnom je u blizini kukuruza, soje, krompira, šećerne repe, duvana, suncokreta....
Ambrozija cveta od početka jula do kraja oktobra i visoko je alergena ― u njenom polenu je identifikovano čak 52 jedinjenja koja su alergena, a od njih je šest naročito opasno.
- Koji su simptomi alergije na ambroziju?
Kada je reč o respiratornim znakovima, alergijska reakcija počinje u gornjim delovima disajnog trakta, a najčešći pokazatelji alergije su:
- svrab očiju i suzne oči
- svrab u grlu
- curenje iz nosa ili zapušenje nosa
- kašalj
- pritisak na sinuse
- otečena i plavičasta koža ispod očiju
- smanjeno čulo mirisa ili ukusa
- loš san
U nekim slučajevima, mogu se pojaviti i alergijski konjuktivitis i čak alergijski ekcem, koji se javlja 24 do 48 sati nakon izlaganja alergenu i obično se povlači nakon dve do tri nedelje.
Inače, simptomi mogu biti još teži ukoliko postoji uticaj još nekog iritansa poput duvanskog dima ili aerozagađenja.
- Kako pomoći sebi?
Budući da za alergiju ne postoji univerzalni lek, nije lako izboriti se, ali postoje načini da se ublaže simptomi i da alergičar lakše podnese period cvetanja ambrozije.
Lečenje je na prvom mestu simptomatsko ― koristiće vam kapi za nos i kapi za oči, kao i antihistaminici koji smanjuju reakciju, potom preparati za olakšano disanje itd. U nekim slučajevima, lekari čak preporučuju i kortikosteroide u vidu kapi ili kroz inhalacije.
Uz to, postoji i imunoterapija, koja podrazumeva da se alergičaru van sezone alergije daje manja količina alergena kako bi se imunitet navikao na nju i reagovao slabi, ali lekari nisu sasvim saglasni u vezi s njenom delotvornošću jer odgovor tela zavisi od mnogih faktora.
Ipak, ono što je najvažnije jeste da osoba smanji izloženost polenu ambrozije. U slučaju nutritivne alergije, stvar je jednostavna ― nećete jesti hranu koja sadrži sporni alergen, ali kada je alergen koji vam pravi probleme u vazduhu to baš i nije moguće. Zato se preporučuje da alergična osoba ostane u zatvorenom prostoru između 10 i 16 sati, kada je koncentracija polena u vazduhu najviša, a podrazumeva se da će i prozori ostati zatvoreni. Čim dođete kući, presvucite se i istuširajte, a kada sušite veš postarajte se da što manje bude okačen na otvorenom.