Mada još uvek nije dijagnostifikovana, niti je dovoljno istražena u Srbiji, ortoreksija može biti veoma opasna. U pitanju je poremećaj povezan sa opsesivnim pridržavanjem zdrave ishrane.
Ortoreksija nervoza (Orthorexia nervosa) je pojam koji potiče s kraja dvadesetog veka. Od lekara S. Bretmana, koji je 1997. godine govorio o "nervnoj ortoreksiji" i njegovoj definiciji ortoreksije kao fiksacije na unos zdrave hrane kako bi se izbegla bolest, jasno je da je u pitanju stanje koje se nesumnjivo odnosi na "želju za zdravom ishranom", ali u isto vreme je i opsesivno.
Mada ortoreksija nije dijagnostifikovana, odnosi se na poremećaj o kome se malo zna. Zdrava ishrana je preduslov za normalan i zdrav život, ali za osobu koja pati od ortoreksije, ovo postaje opsesija.
Zabrinutost i težnja ka konstatnom bavljenju zdravom ishranom utiče na ostale životne aspekte. Isključivo se vodi računa o sastavu namirnica i rigidnom režimu. Bilo kakvo kršenje plana ishrane dovodi do velike uznemirenosti, a takvi ljudi po strani ostavljaju ukus hrane, već samo ističu njenu (ne)korisnost za organizam.
Najpre, velika količina novca i vremena troši se na plan jelovnika i kupovinu "zdrave hrane". Ukoliko se predviđeni plan prekrši, to rezultira krivicom i osećanjem sramote. Gubi se interesovanje za ostala životna pitanja, aktivnosti i hobije.
Ako se javi strah od nemogućnosti pridržavanja plana ishrane, on je intenzivan i raste u paniku. Istovremeno, odbija se hrana koju su pripremali drugi ljudi, te dolazi i do anksioznosti.
Osobe koje pate od ortoreksije veoma su aktivne fizički.
Ortoreksija napreduje. Ukoliko imate nekakav simptom ili opsesivnu misao o zdravoj hrani koja dovodi do anksioznosti pri promeni bilo kakvog plana ishrane, bilo bi poželjno da se konsultujete sa stručnim licem.
U Srbiji do sada nije sprovedeno nijedno istraživanje učestalosti ortoreksije kao zasebnog entiteta.