Neverovatan detalj iz života legendarnog Mije Aleksića
Svi pamtimo čuvenu repliku iz još čuvenijih "Maratonaca" :
"Kad se sad nisam šlogirȏ, nikad neću" .
Ova rečenica koju je izgovorio Mija Aleksić i dan-danas se upotrebljava u najrazličitijim situacijama, ali generacije se podsećaju brojnih njegovih drugih rola.
Milosav Mija Aleksić tokom svoje bogate karijere doneo je gledaocima mnogo smeha i humora, ali malo ko zna koliko je njegovo detinjstvo zapravo skrivalo tragične momente.
PROČITAJTE JOŠ I:
Mija je rođen 1923. godine, sa 10 godina se preselio u Kragujevac, a jedan je
od retkih koji su preživeli užasno streljanje u Šumaricama tokom Drugog svetskog rata!
Dobro je poznato da je 21. oktobar 2941. godine bio crni dan u Šumaricama, kada su nacističke okupacione snage streljale 3000 ljudi, a među njima je bilo 300 đaka. Mija Aleksić je tada bio učenik Druge muške gimnazije i samo čudom je preživeo.
— Jedna potpuna praznina i svedenost na ništa. Na mahove osetim oštar bol pomešan sa pitanjem: zašto da umrem? Strah od smrti, otpor, pa onda potpuna tupost i apatija, slike iz detinjstva, likovi roditelja, sestre, drugova... Film se lagano odvija i hteo bih da traje u beskraj. Potom neki zračak nade, možda će nas pustiti, nekud oterati, ovo je samo privremeno? Čuli su se pucnjevi, rafali, bilo nam je jasno šta nas čeka. Video sam oca i majku u crnini za mnom, Velimir pustio bradu, posiveo... Počeo sam da plačem. Znači, tu je kraj — ispričao je mnogo kasnije Mija svom biografu Žiki Živuloviću Serafimu.
Ipak, čudesnim sticajem okolnosti nije umro. Jedna njegova profesorka znala je nemački i uspela da namoli oficira da prestane sa streljanjem. U tom trenutku preostala je samo jedna baraka u kojoj se nalazio Mija...
Mija Aleksić je preminuo 12. marta 1995. u Beogradu, a sahranjen je u Aleji velikana, na Novom groblju.