otvoreno

"NISAM ŽELELA — MORALA SAM": Zašto se mame stide CARSKOG REZA?

Jeste li primetili da nekim ženama nije prijatno kad treba da kažu da su se porodile carskim rezom i da to čine uz nešto što liči na izgovore?

foto: Profimedia

Autorka hrvatskog portala Zadovoljna Barbara Slade Jagodić na interesantan način se osvrnula na ovaj fenomen, a njen tekst prenosimo u celosti.

 


Primetila sam da je mnogim mamama, kad ih pitaju na koji su način rodile dete, nekako neugodno da kažu da su se porodile carskim rezom. "Znaš, nisam to htela" i "Završila sam na carskom nakon 12 sati trudova", često su nužan deo objašnjavanja zašto si na svet donela dete "neprirodno".

 

Majke nakon porođaja carskim rezom imaju veću šansu da padnu u postporođajnu depresiju, pokazalo je jedno istraživanje. Da li je to zbog samog carskog reza ili zbog naših i tuđih očekivanja, svojevrsnog društvenog stigmatiziranja takvog porođaja?

 


Nekoliko je tu stavki koje igraju ulogu:

 

1. Carski rez često se smatra privilegijom bogatih koje žele bezbolan porođaj i nepromenjen izgled "tamo dole", a sve što je privilegija neke grupe automatski nailazi na osudu.

 

2. Jedino se vaginalni porođaj smatra prirodnim, pa je onda ovo neprirodno valjda druga opcija. Samim tim ni vi kao majka niste kandidati za majku godine.

 

Carski rez nije moda. Ne svakome. Premda, ako se može smatrati privilegijom, većina žena ipak na carskom završi ne svojom voljom. Uostalom, dobiješ rez na stomaku, nije baš da prođeš bez ikakvog traga.

 

Nisam birala svoj porođaj carskim rezom. Nisam došla i tražila da me anesteziraju i razrežu kako bih postala majka. Definitivno nisam mislila da ću carskim rezom izbeći bol jer, ako nemaš bolove od kontrakcija tokom vaginalnog porođaja, dočekaš one postoperativne bolove.

 

Ustajanje iz kreveta nakon porođaja carskim rezom pamtim kao fizički najzahtevniji deo u svom životu, ma nema šanse da ustanem, boli ko sam đavo. I boli još nedeljama nakon toga.

 

foto: Profimedia

Kad je doktorka rekla da idemo na carski zbog X razloga, nisam skočila od radosti sa stola. Nisam se osetila privilegovanom. Zvučala je ozbiljno, pitala sam još jednom, pa drugi put, da li je ikako moguća opcija vaginalnog porođaja (jer sam tako planirala) i kad mi je iznela moguće rizike i svoje stručno mišljenje, suprug i ja smo se pogledali i ja sam rekla: "Vi ste doktor, ne mi, idemo na carski".


Trebalo je insistirati na prirodnom porođaju, ovako ti je beba ostala bez vrednih stvari za imunitet, pročitala sam savet jedne žene drugoj na jednom forumu još pre nego što sam se porodila.

 

Čitala sam i ja o posebnom koktelu bakterija koji se prenosi s majke na dete u porođajnom kanalu i koji čini osnovni mikrobiom za tu bebu, pa je osnova za stvaranje dobrog imuniteta. Bila sam svesna toga kad sam čula carski rez, ali to mi nije bilo presudno.

 

 

Verujem doktorima, iako ćete mi se možda neki smejati. Sigurno znaju više od nas koji o medicini znamo sa interneta. Doktori ne vole da im se neko meša u struku, isto kao što većina nas ne voli da nam se neko meša u posao koji dobro radimo već 20 godina.

 

Nisam htela da budem odgovorna ako se mojoj bebi nešto dogodi za vreme vaginalnog porođaja. Ne samo da znam osobu čiji je brat tako ostao bez kiseonika i nažalost doživotni invalid, nego sam gotovo i sama umrla na maminom porođaju nakon 14 sati, jer sam bila prevelika i jedva sam izašla.

Mama mi je pričala kako su babice više puta šaputale: "Dete će ostati bez vazduha, neće ovo biti dobro". Srećom, ispalo je dobro. A šta da nije?

 

Da mi beba zbog mog insistiranja na prirodnom porođaju doživi neko

oštećenje, ne bih sebi to nikad oprostila. Zato sam i danas sigurna da je to bila odlična odluka. Uostalom, utešio me kasnije jedan članak poznatog američkog doktora, koji je rekao kako se vremenom razlike u mikrobiomima između beba rođenih carskim rezom i vaginalno rođenih uglavnom izjednače. Znači, nije da ću naštetiti detetu zauvek.

 

Čitamo puno svi, danas više nego ikad znamo svoja prava, a i sebe zamišljamo kao majke kraljice koje su svojom snagom donele na svet biće u trenucima najveće boli. Čini mi se kao da neki broj žena tu žrtvu spori onim ženama koje su rodile carskim rezom. A kasnije i toj istoj deci.

 

foto: Profimedia

RAĐALA SAM TE 20 SATI, A TI MENI OVAKO VRAĆAŠ!? Ajmo malo da nabijemo krivicu nekom jer se rodio, da lakše manipulišemo njime.

 

"Carski rez nije porođaj" i "Prirodni porođaj je jedini zdrav za bebu" dve su rečenice koje se često provlače po forumima ili komentarima na Fejsbuku. I to su dve jako ograničavajuće i uvredljive rečenice kojima žene-majke-žrtve-kraljice pokušavaju sebe da stave na pijedestal majčinstva, jer su se više mučile od ovih "pomodarki", iako većina to uopšte nije, nego je bila hitna situacija.

 

Vreme je da konačno promislimo ne dvaput, nego deset puta, pre nego što napišemo nešto majci koja je uradila najbolje što je mogla za svoje dete u situaciji koju nije planirala.

 

A to kako ste vi rodili ionako nije ničija briga, niti će detetu to biti bitno. Deci je bitna vaša ljubav i pažnja.