Svojim specifičnim načinom života, boemskim i mangupskim, a pre svega prirodnošću i širokim srcem je uspeo da osvoji publiku.
Džej Ramadanovaski rođen je 29. maja 1965. godine u Beogradu. Prvi razred je upisao u Osnovnoj školi Braća Baruh na Dorćolu. Roditelji su mu se razveli kada je njegov otac odlučio da se preseli u Austriju, i Džej je tada otišao sa njim, ali s obzirom na to da je pao razred, otac ga je vratio u Beograd.
Sa bakom, Danicom Pekić, je živeo u Skenderbegovoj ulici, nedaleko od kuće u kojoj je majka živela sa njegovim sestrama. Još u detinjstvu je počeo da se bavi i džeparenjem, nakon čega ga je Socijalna služba poslala u Dom za maloletnike na prevaspitavanje.
Do punoletstva je boravio u različitim domovima za maloletnike. I iz svakog je bežao i nastavljao da džepari. Naučio je autolakirerski zanat kojim se nije mnogo koristio.
Potom odlazi u vojsku, koju je služio na ostrvu Vis, a kasnije su ga premestili u Split. U vojsci je , takođe, “hvatao krivine”. Dobio je prekomandu u građevinski vod, međutim, uspeo je da se sačuva od teških fizičkih poslova, te dok su drugi vojnici radili, on je bio zadužen za čuvanje oružja.
Čak ni to nije radio, plaćao je druge vojnike, a on je nastavljao da džepari. Jednom prilikom je rekao da se nekada moglo dobro zaraditi od džeparenja - toliko je novca uštedeo da je bio u mogućnosti da ocu kupi veš mašinu i pločice za kupatilo.
Džej je napomenuo da nikad nije džepario u svojoj državi, već uvek u inostranstvu. Nikad nije ni bio u našim zatvorima, već inostranim, koji su mu delovali veoma opremljeno, s obzirom na nizak životni standard na koji je do tad navikao. Posle vojske se ponovo nalazi na ulici gde nastavlja sa džeparenjem. U jednom intervjuu je rekao kako je kao mali učestvovao u džeparenju tako što je držao stražu i pazio hoće li se pojaviti policija, a kada je malo porastao, počeo je i sam to da radi.
Džejev život bi najverovatnije sasvim drugačije izgledao da nije počeo da se bavi pevanjem i da najpre njegovi prijatelji nisu primetili koliki talenat za pevanje poseduje.
Pre upoznavanja Marine Tucaković i Fute Radulovića koji su bili odlučujući u njegovoj karijeri Džej pevao je u “Klubu narodnjaka”. Najviše je voleo da peva pesme Muharema Serbezovskog „Zašto su ti kose pobelele druže“ i „U godini jedan dan“. Tu je upoznao i legendarnog Tomu Zdravkovića, velikog pevača, a još većeg boema.
Ključan trenutak u njegovoj karijeri desio se 1987. godine kada mu je Marina Tucaković napisala pesmu “Zar ja da ti brišem suze”. Istu pesmu je sebi namerila Vesna Zmijanac, ali se Marina ipak odlučila da je da mnogo manje poznatom i neiskusnijem Džeju. Tada je počela uzlazna putanja njegove karijere.
Pročitajte i: ZBOG TOGA SAM HTEO DA SE UBIJEM, DA SE NE MUČIM: Džej Ramadanovski otvorio dušu i otkrio - neki ožiljci nikad ne prolaze!
Privukao je još veću pažnju publike kada je učestvovao na festivalu “MESAM” gde je osvojio treću nagradu. 1988. godine je objavio svoj prvi studijski album sa nazivom “Ljubio sam, nisam znao”. Takođe, 1988. izdaje i drugi album “Zar ja da ti brišem suze”.
Sam priznaje da mu je u karijeri mnogo pomogao menadžer Radoslav Raki Đokić, koji je zaslužan što nije sav novac prokockao. Menadžer ga je upoznao sa Lepom Brenom i tako je dobio manju ulogu u filmu “Hajde da se volimo 2”. Tu je otpevao jednu od svojih pesama. Iako je uloga bila mala, bila je sasvim dovoljna da se još više skrene pažnja publike na Džeja.
Na trećem i četvrtom albumu se nalaze hitovi kao što su “Nedelja”, “Nikom nije žao kao meni”, “Ni jedne usne se ne ljube same” – što ga je stavilo na tron kafanskih pesama. Čak i 40 godina kasnije nijedno kafansko veselje ne može da prođe bez neke Džejeve pesme.
Džej je tvrdio da su mu godine kad je izdao ove albume bile najsrećnije u životu. Dugo nije uopšte bio svestan koliko je poznat.
Tada je već imao ženu Nadu, koja je sestra njegovog tadašnjeg bliskog prijatelja. Kako njen brat nije podržavao njenu vezu sa Džejem viđali su se u tajnosti. Ubrzo, Nada je zatrudnela, a par je odlučio da se venča.
Baš u tom najsrećnijem periodu Džejevog života, dobio je dve kćerke, Anu i Mariju. Sve je nastavilo da ide uzbrdo za Džeja. Objavljuje još pesama, i naravno, još velikih hitova: “Blago onom ko rano poludi”, “Mrak, mrak”, “Noćas mi se ne spava”, poznat je i njegov duet sa Darom Bubamarom “Seksi ritam”.
U intervjuima Džej je tvrdio da je veoma voleo svoju ženu, a ljubav i poštovanje prema njoj trajalo je do njegovog poslednjeg dana. Međutim, nije mogao da se odrekne boemskog života. Sam kaže da je najviše novca potrošio na kafane, zabavu, izlaske i pića. Njegova tadašnja žena to više nije mogla da izdrži, te su se razveli 2007. godine. Razvod je prošao bez većih razmirica i bili su u dobrim odnosima do samog kraja.
Džejev život je opevan po svemu sudeći u dve numere: “Imati, pa nemati” i “Zrno mudrosti”, gde se može zaviriti u njegovu problematičnu prošlost i buran život. Mada, nikad nije prestao da bude boem.
Sa ćerkama nikad nije bio posebno strog, uvek im je pokazivao nežnost. Nije im zabranjivao da rade šta žele, a kad je starija, Ana, rekla da želi da upiše fakultet, šaljivo je rekao: “Nemoj da mi sramotiš familiju”.
Ana je žena poznatog pevača Adila Maksutovića. Jednom prilikom je Ana tvrdila da ju je Adil pretukao, ali nije podnela krivičnu prijavu, jer nije želela da završi u zatvoru. Ona mu to na kraju jeste oprostila, ali Džej nije nikada. Smatra da se takve stvari ne praštaju.
Džejevi srčani problemi se pogoršavaju 2017. godine kao posledica veoma nezdravog stila života. Operisao je zaliske na srcu i veoma brzo bio u stanju da zapeva nakon toga. Situacija je nastavila da se komplikuje 2020. godine, kada se povukao u potpuni karantin, jer bi zbog njegovog teškog stanja koronavirus mogao biti koban.
Umro je 6. decembra usled zastoja srca.
Džej je bio obožavan u čitavom regionu - njegova skromost, veliko srce i humanost nikoga nisu ostavljale ravnodušnim. Poznato je da je u pekari redovno kupovao hleb i peciva koja je u kesama ostavljao beskućnicima. Veruje se da je to radio baš zato što zna kako je to nemati – i upravo to nam govori o njegovom čistom srcu.
Napustio nas je baš u nedelju, baš kao što glasi stih jedne od njegovih najpoznatijih pesama:
"Nedelja i svi ste tu, a mene sa vama nema".