Istraživači su ispitivali dejstvo popularnih psiholoških tehnika i došli do odgovora koja bi od njih mogla najviše da pomogne u regulaciji hipertenzije.
Briga o zdravlju srca se uglavnom povezuje s pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i kontrolom telesne težine, ali nova istraživanja ukazuju na još jedan važan faktor.
Kako je pokazala studija objavljena u naučnom časopisu Cardiology Clinics, psihološka tehnika mindfulness (svesna pažnja) može da igra određenu ulogu u regulaciji pritiska.
Tim s Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu je analizirao rezultate 18 randomizovanih kontrolisanih studija koje su ispitivale uticaj ove i drugih tehnika pozitivne psihologije na zdravlje i došao do zanimljivih saznanja.
Krvni pritisak može da se poboljša za osam nedelja
Programi su trajali između šest i 12 nedelja, a učesnici su, u zavisnosti od istraživanja, praktikovali mindfulness, vođenje dnevnika zahvalnosti, vežbe optimizma i druge slične tehnike.
Najbolji rezultati su primećeni kod programa koji su kombinovali svakodnevno vežbanje s nedeljnim sesijama i dodatnim podsećanjem, a posebno su se izdvojili programi u trajanju od osam do 12 nedelja.
– Kod osoba s hipertenzijom i pacijenata nakon akutnog koronarnog sindroma, programi zasnovani na mindfulness-u koji su trajali osam nedelja su smanjili sistolni krvni pritisak i nivoe markera upale kao što su visokosenzitivni C-reaktivni protein i fibrinogen – rekla je Rosalba Ernandez, glavna autorka studije, kako prenosi Science Daily.
Jedan od programa, zasnovan na duhovnosti i sproveden digitalnim putem tokom 12 nedelja, doveo je do smanjenja sistolnog krvnog pritiska za 7,6 poena.
Nije dovoljno vežbati samo povremeno
Istraživači su zaključili da je kontinuitet važan ako želimo da psihološke tehnike imaju merljiv efekat na zdravlje srca, već su pouzdanije fiziološke rezultate uglavnom davali programi koji su podrazumevali češći kontakt sa učesnicima.
– Terapeutska doza koja je najdoslednije bila povezana s poboljšanjem krvnog pritiska, upale i funkcije endotela je bilo svakodnevno praktikovanje, uz nedeljne sesije tokom perioda od osam do 12 nedelja – objasnila je Ernandezova.
Neke od ovih "intervencija" su dovele i do zdravijih životnih navika. U jednom osmonedeljnom programu učesnici su svakodnevno dobijali sitne zadatke koji su ih podsticali na više kretanja, zdraviju ishranu i redovnije uzimanje propisane terapije.
Psihičko zdravlje važno je i za srce
Autori istraživanja smatraju da rezultati dodatno potvrđuju vezu između mentalnog zdravlja i kardiovaskularnog sistema.
– Rezultati ove studije dodatno ukazuju na značaj obraćanja pažnje na mentalno i bihejvioralno zdravlje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i unapređenju zdravlja srca – rekla je Alisa M. Vela, profesorka hirurgije i psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu "Nortvestern".
Zato bi mindfulness, zahvalnost i optimizam bi mogli da budu korisna dopuna zdravim životnim navikama, naročito kod ljudi koji već imaju veći rizik od srčanih bolesti. Naravno, ove tehnike nisu zamena za terapiju i preporuke lekara i ne treba ih posmatrati na taj način.
BONUS VIDEO
Sve više mladih ima problem s pritiskom
NE PROPUSTITE
