Ekstremno visoke temperature ne predstavljaju opasnost samo za fizičko zdravlje.
Stručnjaci upozoravaju da toplotni talasi mogu ozbiljno uticati i na mentalno stanje, povećavajući osećaj anksioznosti, razdražljivosti i emocionalne iscrpljenosti.
Dok se Evropa suočava sa rekordnim temperaturama koje se približavaju 40 stepeni, sve više ljudi prijavljuje pogoršanje psihičkog stanja tokom vrelih dana.
Vrućina može pojačati osećaj panike
Brojni korisnici društvenih mreža poslednjih dana dele iskustva o tome kako im visoke temperature izazivaju osećaj zarobljenosti, pojačanu anksioznost i napade panike.
NE PROPUSTITE
Britanska savetnica i psihoterapeutkinja L. Dž. Džouns ističe da su takve tegobe veoma česte.
- Toplotni talasi mogu značajno uticati na mentalno zdravlje. Mnogi ljudi prijavljuju da se osećaju anksioznije, razdražljivije, preplavljeno ili emocionalno iscrpljeno tokom perioda velikih vrućina - objašnjava ona.
Zašto se to dešava?
Visoke temperature opterećuju organizam na više načina.
Toplota ubrzava rad srca, narušava kvalitet sna i povećava rizik od dehidratacije. Sve to može izazvati telesne reakcije koje veoma podsećaju na simptome anksioznosti, poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja i osećaja nelagode.
Kada se tome doda višednevni umor i nedostatak sna, organizam teže podnosi stres, pa emocionalna otpornost opada.
Poseban oprez za osobe koje piju antidepresive
Stručnjaci upozoravaju da osobe koje koriste antidepresive iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) mogu biti posebno osetljive na visoke temperature.
Ovi lekovi mogu uticati na sposobnost organizma da reguliše telesnu temperaturu, zbog čega raste rizik od toplotne iscrpljenosti.
Zato se savetuje:
- unos dovoljno tečnosti
- boravak u rashlađenim prostorijama
- izbegavanje izlaska tokom najtoplijeg dela dana
- redovni obroci i dovoljno sna
- nastavak aktivnosti koje doprinose očuvanju mentalnog zdravlja.
Ukoliko primetite da se simptomi anksioznosti ili depresije značajno pogoršavaju, potražite savet lekara ili psihoterapeuta.
Toplota opterećuje i srce
Pored psihičkog zdravlja, ekstremne temperature predstavljaju ozbiljan izazov i za kardiovaskularni sistem.
Zbog širenja krvnih sudova srce mora da radi ubrzano kako bi rashladilo organizam, što može dovesti do pada krvnog pritiska, ubrzanog pulsa, vrtoglavice i osećaja slabosti.
Najugroženiji su ljudi sa srčanim, plućnim i bubrežnim bolestima, kao i osobe sa viškom kilograma ili oni koji koriste diuretike i lekove za regulaciju krvnog pritiska.
Stručnjaci savetuju da tokom vrelih dana izbegavate boravak na suncu u najtoplijem delu dana, pijete dovoljno vode, nosite laganu odeću i što više vremena provodite u rashlađenim prostorijama.
