Razlike između prebiotika i probiotika: Koje su prednosti, šta je bolje i kada se uzimaju?

Sve što ste želeli da znate o prebioticima i probioticima na jednom mestu.

Jednolična, nezdrava ishrana može da poveća rizik od problema sa crevima, a loše zdravlje creva može značajno da utiče na naš kvalitet života. Međutim, jednostavne promene u ishrani mogu da naprave bitnu razliku.

 

U skladu sa tim, tu su probiotici i prebiotici, a ovi osnovni sastojci za zdravlje imaju različite, ali povezane uloge pomažući u negovanju i postizanju ravnoteže u sistemu za varenje.

 

Jednostavna analogija je da zamislite svoja creva kao baštu – probiotici predstavljaju biljke i cveće, a prebiotici su đubrivo kojim ih hranite, piše Goodfood.

Koja je razlika između prebiotika i probiotika?

Probiotici su korisni živi mikroorganizmi, kao što su bakterije (npr. Lactobacillus i Bifidobacteria) i određeni kvasac (kao što je Saccharomyces Boulardii).

 

Kada se primenjuju u odgovarajućim količinama, probiotici pružaju zdravstvene koristi domaćinu.

 

Ovi korisni mikrobi mogu se naći u hrani poput fermentisanih mlečnih proizvoda (uključujući jogurt i kefir), kao i fermentisanom povrću poput kimčija i kiselog kupusa.

 

Prebiotici su izvor hrane ili goriva za ove žive mikrobe i potrebni su im da bi se povećao broj, raznolikost i napredovali. Vaše telo ne vari prebiotike, već ih metabolišu crevni mikrobi.

 

Primeri uključuju nesvarljiva vlakna, rezistentni skrob, kao i biljna jedinjenja, poput polifenola.

 

Prebiotici se mogu naći u hrani poput crnog luka, belog luka, praziluka, špargle, banane i ovasa, kao i u kuvanoj i ohlađenoj pasti i krompiru.

Koje su prednosti prebiotika i probiotika?

 

Prebiotici:
 

• deluju kao „đubrivo“ koje podstiče rast i raznolikost prirodnih crevnih mikroba, kao i probiotskih mikroba
• pružaju izvorni materijal za proizvodnju antiinflamatornih masnih kiselina kratkog lanca (SCFA),
• mogu pomoći u kontroli šećera u krvi, apetita i težine,
• mogu povećati apsorpciju nekih mikronutrijenata, poput kalcijuma, gvožđa i cinka.

 

Probiotici rade zajedno sa vašim prirodnim crevnim bakterijama kako bi podržali zdravlje i ravnotežu.

Njihove druge prednosti mogu uključivati:

 

• poboljšanje simptoma sindroma iritabilnog creva, putničke dijareje i trajanja dijareje povezane sa antibioticima,
• mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju nivoa holesterola,
• mogu smanjiti upalu podstičući proizvodnju antiinflamatornih jedinjenja nazvanih masne kiseline kratkog lanca (SCFA),
• mogu poboljšati imunitet i biti korisni u sezoni prehlade ili gripa i tokom stresnih perioda.

Da li treba uzimati prebiotike i probiotike zajedno?

Funkcionalni suplementi koji kombinuju prebiotike i probiotike poznati su kao sinbiotici i dizajnirani su da sinergijski deluju kako bi optimizovali koristi.

 

Kombinovanjem dobrih mikroba sa njihovim specifičnim izvorom hrane, proizvod ima za cilj da poboljša zdravlje creva, metabolizam i imunitet i može biti efikasniji od uzimanja jednog ili drugog pojedinačno.

 

U ishrani možete uneti i pre- i probiotike kombinovanjem namirnica poput kefira sa malinama, ovsenih pahuljica sa jogurtom i bananom ili serviranjem dresinga od mlaćenice preko zelene salate.

Prebiotici ili probiotici, šta je bolje?

Odgovor na ovo pitanje je da su oba bolja. Milijarde korisnih mikroba koji žive u crevima neumorno rade na sprečavanju infekcija i podršci našem zdravlju, a njihova podrška probioticima pomaže u održavanju ravnoteže i raznolikosti. Ovi mikrobi nisu u stanju da obavljaju svoj naporan posao bez prisustva prebiotika u vašoj ishrani.

 

Stoga, konzumiranje fermentisane hrane i uživanje u raznovrsnoj biljnoj hrani tokom nedelje pomaže u održavanju zdravlja creva.

 

Kada se uzimaju probiotici?

Iako bi pre svega trebalo da se posavetujete sa svojim lekarom ukoliko želite bilo šta da unosite u organizam ovog tipa i uvidu suplemenata, uključivanje fermentisane hrane u ishranu je ključ za održavanje zdravih creva.

 

Ipak, ponekad mogu da budu koristan dodatak ishrani ukoliko pijete antibiotik, kada imate dijareju tokom putovanja ili specifične digestivne tegobe ili ako menjate ishranu i trpite ekstremni stres.

 

Kada smem da uzimam prebiotike?

Vaša redovna ishrana treba da bude vaš glavni izvor prebiotika, mada dodatak ishrani može pomoći kada:

 

• Vaša ishrana ima malo vlakana i raznovrsnosti,
• Radite na povećanju mikrobne raznovrsnosti,
• Uzimate probiotike.

 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima

 

BONUS VIDEO

OVO POVRĆE JEDINO NA SVETU SADRŽI MOĆNI PRIRODNI PROBIOTIK! Dr Perišić: Do maja ga treba jesti pre SVAKOG obilnijeg obroka