Oksidativni stres javlja se usled neravnoteže u organizmu, kada produkcija slobodnih radikala nadvlada njegovu prirodnu zaštitu.
Oksidativni stres predstavlja disbalans između slobodnih radikala i antioksidanasa u našem telu.
To može naštetiti organima i tkivu, a kao rezultat javljaju se raznovrsne bolesti. Možete pomoći svom telu, ali prvo je važno saznati na koji način do njega dolazi.
Oksidacija je normalan i neophodan proces u našem organizmu, ali oksidativni stres, s druge strane, dešava se usled nedostatka antioksidanasa ili mnoštva slobodnih radikala.
Kada funckionišu kako treba, slobodni radikali se mogu boriti protiv patogena, koji vode do infekcija.
Kada slobodnih radikala ima više nego u granicama koje mogu balansirati antioksidansi, oni mogu stvarati štetu. Proteini, lipidi i DNK čine veliki deo našeg tela, pa ta šteta može dovesti do većeg broja bolesti vremenom, između ostalog, dijabetesa, ateroskleroze, upala, bolesti srca, raka, ali i starenja.
U svačijem telu se proizvodi više slobodnih radikala kroz neke procese, poput vežbanja ili upala, što je normalno, a možemo biti izloženi slobodnim radikalima u našem okruženju, putem cigareta, zagađenja, zračenja i slično.
Ishrana bogata šećerima, alkoholom i nezdravim mastima takođe može doprineti ovome.
Nemoguće je da potpuno izbegnemo oksidativni stres. Ipak, mogu se smanjiti efekti oksidativnog stresa na naše telo. Važno je uvećati nivo antioksidanasa i smanjiti formiranje slobodnih radikata, a jedan metod je kroz ishranu.
Kako se boriti?
Važno je jesti dovoljno voća i povrća, recimo, bobičasto voće, višnje, citrusi, šljive, brokoli, lisnato zeleno povrće, šargarepe, paradajze, masline, ribu i orašaste plodove, zeleni čaj, luk, beli luk, cimet...
Takođe, pametno je uvrstiti vežbanje, zatim, izbaciti pušenje, voditi računa o ekološkim principima, štititi se od sunca, smanjiti unos alkohola, kao i spavati dovoljno, ali i izbegavati prejedanje.
Bonus video
Svaki četvrti stanovnik Srbije koristi lekove protiv stresa