15 odsto manje šanse za reakciju: Kako ljubimci smanjuju rizik od razvoja alergije na hranu kod dece?

Naučna istraživanja su pokazala da deca koja su još u prenatalnom periodu i u ranom detinjstvu izložena kućnim ljubimcima, imaju manje šanse da razviju alergiju.

Prema japanskoj studiji koja je objavljena u časopisu Plos One, bebe koje su izložene psima i mačkama tokom fetalnog razvoja i ranog detinjstva imaju manji rizik od razvoja alergija u period do treće godine.

Dosadašnji rad je bio fokusiran na blagotvorno dejstvo pasa u ovom periodu, dok su ovom analizom, na osnovu retrospektivnih podataka od više od 66.000 dece, obuhvaćeni i drugi kućni ljubimci poput mačaka i hrčaka.

Prema studiji, izloženost psima je povezana sa manjom incidencom alergija na jaja, mleko i orahe, dok je kontakt sa mačkama povezan sa manjom incidencom alergija na jaja, pšenicu i soju.

 

Međutim, izlaganje hrčcima je povezano sa većom incidencom alergije na orahe.

Ovi rezultati su zasnovani na podacima iz japanske studije o životnoj sredini i deci, a istraživanja su uključivala oko 100.000 žena u Japanu koje su zatrudnele od januara 2011. do marta 2014. i njihovu decu.

 

Deca u studiji se prate dok ne napune 13 godina kako bi istraživači mogli da saznaju više o tome kako njihovi životni uslovi i izloženost životnoj sredini utiču na njihovo zdravlje.

 

Nova studija je obuhvatila oko 66.000 dece čije su majke dale informacije o izloženosti kućnim ljubimcima i alergijama na hranu.

 

U poređenju sa decom bez kućnih ljubimaca, deca koja su bila izložena mački ili psu tokom trudnoće ili ranog detinjstva imala su otprilike 15 odsto manje šanse da razviju alergije na uobičajene okidače, uključujući jaja, mleko, pšenicu, soju i orašaste plodove do treće godine, prema njihovim odgovori na anketu majki.

Čini se da drugi kućni ljubimci - uključujući hrčke, kornjače i ptice - nisu pružali iste prednosti. Psi držani u zatvorenom prostoru takođe su bili povezani sa većim smanjenjem rizika nego psi držani na otvorenom.

 

Naučnici ne razumeju u potpunosti vezu između izlaganja životinjama i alergija na hranu, pišu istraživači. Jedna teorija je da život sa kućnim ljubimcima menja mikrobiome beba na način koji ih štiti od osetljivosti na hranu, ali je potrebno više istraživanja da bi to moglo da se kaže sa sigurnošću.

 

Novu studiju treba uzeti sa rezervom, jer se oslanja na odgovore roditelja, a ne na objektivnu dijagnostiku alergija. Ova vrsta podataka takođe ne može dokazati uzrok i posledicu - pa, dok su istraživači razmatrali faktore kao što su zdravlje roditelja, socioekonomski status porodice i mesto gde su živeli, moguće je da postoji još jedno objašnjenje za vezu između kućnih ljubimaca i niže stope alergije na hranu. 

Nisu sve prethodne studije o kućnim ljubimcima i alergijama na hranu došle do istog zaključka, napominju autori. Međutim, drugi istraživači su otkrili da deca koja žive sa kućnim ljubimcima u detinjstvu imaju manje šanse da razviju alergije na okolinu, astmu i druge respiratorne bolesti.

 

Kućni ljubimci su takođe povezani sa boljim mentalnim i fizičkim zdravljem među odraslima, tako da usvajanje mačke ili psa može biti korisno za zdravlje celog domaćinstva