Zapaljenje bešike nastaje kada bakterije putem uretre prodru u unutrašnjost bešike, a ukoliko primetite ove pokazatelje bolesti obratite se lekaru radi adekvatnog lečenja
Zapaljenje bešike — cistitis — najčešće izazivaju Escherichia coli i druge enterobakterije, koje mogu da se prenesu seksualnim putem. U najvećem broju slučajeva do upale bešike dolazi usled infekcije urinarnog trakta, kada bakterija dospe do bešike i počne da se razmnožava. To može da se dogodi i kada se promeni nivo bakterije koja inače normalno živi u ljudskom telu. Međutim, do cistitisa može doći i nakon upotrebe određenih lekova ili proizvoda za negu tela.
Ovo stanje obično se pojavljuje iznenada i traje kratko, a to je akutna upala bešike, dok u nekim slučajevima može da preraste u hroničnu.
Koji su simptomi upale bešike?
Najčešći simptomi su sledeći:
- česta potreba za mokrenjem
- potreba za mokrenjem i nakon pražnjenja bešike
- pojava zamućenog urina ili pojačan miris urina
- bolni seksualni odnosi
- osećaj pritiska u bešici ili pune bešike
- grčevi u stomaku ili leđima
a u slučaju da postoji i infekcija bubrega i:
- blago povišena temperatura
- krv u urinu
Ukoliko se infekcija raširi do bubrega, može da preraste u ozbiljniji zdravstveni problem, a u tom slučaju javljaju se još mučnina i povraćanje, bolovi u leđima ili sa strane trupa i drhtavica.
Kod koga je povišen rizik za ubalu bešike?
Ovo zapaljenje pogađa i muškarce i žene, s tim što su žene sklonije upali bešike zbog kraće mokraćne cevi, odnosno kraćeg puta bakterija do bešike. Rizik je povišen kod seksualno aktivnih žena, trudnica, kod onih koje su prošle menopauzu, dok se simptomi cistitisa javljaju i kod muškaraca kojima je uvećana prostata. Upala bešike može da se javi i posle postavljanja urinarnog katetera, kod ljudi koji zadržavaju urin, odnosno prazne bešiku retko, a pokazalo se da su pacijenti kojima je dijagnostikovan dijabetes skloniji ovom zapaljenju.
Kako se leči?
Izabrani lekar obično propisuje analgetike, odnosno lekove za ublažavanje bolova, i antibiotike, koji imaju zadatak da eliminišu mikroorganizme koji su izazvali ifnekciju. Obično pacijent dobija amoksicilin, doksiciklin ili ciprofloksacin, a veoma je važno koristiti terapiju onako kako je propisana, odnosno da pijete antibiotik onoliko koliko je lekar preporučio umesto da prestanete čim se povuku simptomi.
Pored medikamenata, koriste se kao prirodna rešenja poput čajeva od uve, peršuna i brusnice, ali je veoma važno imati na umu da prirodni lekovi nisu zamena za terapiju koju propisuje lekar već samo dodatna pomoć.