Nemojte dozvoliti da izgubite zdravlje kako biste počeli da razmišljate o promeni načina života.
Neretko možemo čuti da je proces starenja prirodan proces kojem ni na jedan način ne možemo stati na put. Ova činjenica je donekle tačna, u smislu da ne možemo zaustaviti vreme i biološke procese ali promenom načina života i navika možemo sprečiti preranu pojavu zdravstvenih tegoba, bolesti, gubitka energije i volje za socijalni život.
Nakon pedesete godine sistematski pregledi treba da budu i češći nego obično, barem dva puta godišnje, a merač krvnog pritiska i šećera svako domaćinstvo bi trebalo da ima, kako bi se sprečile moguće oscilacije.
Ukoliko niste znali koje navike najviše mogu uticati na zdravlje nakon šezdesete godine, donosimo vam nekoliko primera.
1. Premalo fizičke aktivnosti
Sedalački način života je sve češći u današnjem savremenom životu, a u ovim "kriznim godinama" možete sem ukočenosti, loše cirkulacije i manjka kiseonika možete imati tegoba sa demencijom, dijabetesom, krivom kičmom.
2. Loš način ishrane
Iako ste tokom mladosti bili u mogućnosti da u svoj organizam unosite raznovrsnu ishranu bogatu zasićenim mastima, aditivima, konzervansima, vreme je da znatno promenite ishranu kako biste prevenirali određene tegobe poput holesterola, insulinske rezistencije, visokog krvnog pritiska, viška kilograma, tumorskih promena i poremećaja rada štitne žlezde. Na dnevnom meniju trebalo bi ubaciti zeleno povrće, maslinovo ulje, kozje mleko, tropsko voće, biljne čajeve i ribu.
3. Konzumiranje cigareta i alkohola
Ukoliko do sata niste prestali sa negativnim navikama šezdesete su prave godine za to, kako ne biste u budućnosti imali problema sa jetrom, plućima, upornim kašljem i jednjakom. Umesto alkoholnog pića svakog jutra na prazan stomak konzumirajte lekoviti čaj od korena maslačka koji će vas okrepiti.
4. Usamljenost i manjak socijalnosti
Što smo stariji ova navika je sve češća, naročito ukoliko vaša porodica živi daleko od vas, a prijateljstva se svedu na telefonske pozive. Čovek je po prirodni društevno biće, te ukoliko i niste rasploženi za posete i šetnje, pokušajte da pronađete zajedničke teme i družite se sa ljudima na nedeljnom nivou. Ove navike mogu sprečiti anksioznost, depresiju, manjak koncentracije i početak Alchajmerove bolesti.
NE PROPUSTITE
