Konkretno, lekari pozivaju na pojačan nadzor psihosomatskih posledica epidemije.
“U poređenju sa najnovijim podacima prikupljenim među opšom populacijom u 2017. godini upućuje na pogoršanje mentalnog zdravlja tokom perioda karantina. Ako se ova situacija nastavi i u idućih nekoliko nedelja, mogla bi da pogoduje pojavi teških psihijatrijskih oboljenja i porast potražnje za psihijatrijskim lečenjem nakon ukidanja karantina, na šta moramo da budemo spremni”, upozoravaju naučnici.
Ozbiljan uticaj na mentalno zdravlje
Iste brige muče i stručnjake u SAD, gde “više od trećine Amerikanaca , 36 odsto, kaže da koronavirus ozbiljno utiče na njihovo mentalno zdravlje”, stoji u pismu Američkog udruženja psihijatara (APA) upućenom članovima Kongresa 13.aprila.
Upozoravajući na to da bi u dogledno vreme moglo “biti još više Amerikanaca kojima će biti potrebna psihološka i psihijatrijska pomoć”, APA poziva na ulaganja namenjena hitnim slučajevima, ali i na ulaganja u “period oporavka“. Pritom se misli na telekonsultacije i pristup lečenju svim građanima.
“Poziv na akciju”, pokrenut u Velikoj Britaniji, u četvrtak 16. aprila u stručnom medicinskom časopisu “Lancet Psychiatry” potpisala su 24 stručnjaka. Isti dan je najavljena mera produženja karantina u toj državi.
Konkretno, lekari pozivaju na pojačan nadzor psihosomatskih posledica epidemije.
“Povećana društvena izolacija, usamljenost, zabrinutost za zdravlje, stres i ekonomski pad su preduslovi koji štete dobrobiti i mentalnom zdravlju pojedinca”, sažeto je napisao jedan od potpisnika, Rori O’Konor sa Univerziteta u Glazgovu.
Nastavak na sledećoj strani!
