Konkretno, lekari pozivaju na pojačan nadzor psihosomatskih posledica epidemije.
Psihološke posledice karantina, koji je produžen u nekoliko zemalja zahvaćenih pandemijom korona virusa, zabrinjavaju stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem. Oni zahtevaju da se ovaj problem temeljno istraži.
“Produženje karantina bilo je očekivano, ali vest je ipak mnoge duboko razočarala”, kaže Linda Bauld, profesorka javnog zdravstva na Univerzitetu u Edinburgu, nakon što je u četvrtak objavljeno da se u Velikoj Britaniji karantin produžuje za tri nedelje.
“Posledice karantina se akumuliraju”, smatra profesorka i napominje da su “nedavna istraživanja pokazala zabrinjavajuć porast anksioznosti i depresije” među populacijom.
Konstatacija važi za sve zemlje u kojima se sprovodi ova drastična mera, a naše moderno društvo je već desetinama godina ne pamti.
U Francuskoj je konzorcijum istraživača, koji uključuje i Visoku školu za istraživanje javnog zdravlja, pokrenuo dugoročnu studiju na panelu od hiljadu ljudi pod nazivom CoConel (koronavirus i karantin), a sprovela ju je kompanija za istraživanje javnog mišljenja Ifop.
Na kraju drugog talasa produlženja karantina, proglašene 8. aprila i pre najave jednomesečnog produženja izolacije koja je u Francuskoj na snazi od 17. marta “ukupno 37 odsto ispitanika pokazalo je znakove psihološkog stresa”.
Nije bilo većih razlika u odnosu na rezultate nakon prvog talasa koji su objavljeni u martu.
Nastavak na sledećoj strani!
