Nekada je bio ugledan lekar, a kasnije je postao pacijent iste bolnice u kojoj je radio.
Tek je na zadnjoj godini na Jejlu postao istinski oduševljen naukom i odlučio to i da studira, a krenuo je da pohađa časove fiziologije i anatomije. Nakon Jejla na je upisao hirurgiju na Kolumbiji, a čim je dobio titulu doktora uveo je novitet - karton - u koji se zapisuje temperatura, puls i respiracija pacijenta.
Bio je prijatelj i sa Vilijamom Velčom, prvim dekanom medicinske škole Džons Hopkins. Holsted je neko vreme proveo i u Evropi otkuda je, pri povratku, doneo sve znanje o važnosti čistoće i sterilnosti uslova. Upravo je iz toga razloga, zgrožen radnim uslovima, insistirao da ima vlastitu hiruršku salu. Sakupio je 10.000 dolara od porodice i prijatelja i napravio najmoderniju dvoranu u državi u to doba.
Na Džonu Hopkinsu je bio i hirurg i profesor, a kolege i učenike je oduševljavao svojim hirurškim sposobnostima. Problem je bio i što je zbog zavisnosti Profesor, kako su ga zvali, često preskakao ugovorene zahvate i predavanja. Usprkos tome uvek je hteo profesionalno da napreduje. Imao je visoke, gotovo nedostižne standarde, i očekivao je i od drugih da ih se drže.
"Ponašaj se kao hirurg", govorio bi svima. Osmislio je operaciju za kilu, a nekoliko godina kasnije objavio rezultate 82 slučaja. Nakon toga je osmislio i relativno sigurnu proceduru za rak dojke, te opisao 50 slučajeva. Uklanjao je limfu i mišiće sve do ispod ključne kosti. Iako to neki danas nazivaju invazivnom i agresivnom operacijom, istoričari medicine kažu kako je Holsted sledio pravila struke i uvek radio najbolje za pacijente. Bio je, i ostao, rok zvezda hirurgije.
Svoj kraj dočekao u Džons Hopkinsu, ali kao pacijent i zavisnik. U dobi od 69 godina došao je zbog problema s žučnim kamencem. Patio je od žutice, povraćao, a onda je dobio i upalu plućaod koje je preminuo. Zadnje godine je proveo u izolaciji svog doma pokušavajući da sakrije svoju zavisnost.
NE PROPUSTITE
