U Srbiji je registrovano 1.327 slučajeva malih boginja, a najveći broj obolelih su mlađi od pet i stariji od 30 godina.
Podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut" govore da je među obolelima 94 odsto nevakcinisanih, nepotpuno vakcinisanih ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Kada je reč o deci tu nema dileme, zna se ko je vakcinisan a ko ne. Dilema se ovih dana javlja kod odraslih koji su primili sve vakcine koje je trebalo da prime, ali nisu sigurni da su zaštićeni i od malih boginja.
Pomoćnik direktora Instituta Batut epidemiolog Darija Kisić Tepavčević podseća da je obavezna vakcina protiv morbila uvedena 1971. godine, kao monovakcina i štitila je samo od malih boginja, deset godina kasnije uvedena je vakcina sa dve komponente - male boginje, zauške, a 1991. MMR vakcina sa tri - male boginje, rubeole, zauške.
Tada je u naše zakonske okvire uvedena MMR vakcina, koja se daje deci od 12 do 15 meseca, a druga doza pred polazak u školu, ali je zbog sankcija nismo imali kontinuiranu nabavku i nismo imali dovoljne količinje. Tako da praktično od 1996. godine imamo MMR koja se daje u dve doze", pojašnjava Kisić Tepavčević.
Ona napominje da oko 90 odsto svih obolelih nije primilio nijednu dozu vakcine, bez obzira što su rođeni u godinama kada se moglo dobiti makar jedna doza vakcine.
Dodaje da prema novom Pravilniku o vakcinaciji koji je stupio na snagu polovinom decembra o trošku RFZO vakcinu mogu primiti svi do 18 godina života. Do sada je pravilnik predviđao da je taj rok 14 godina.
Vakcinacija kao mera prevencije nema alternativu. Apelujemo na sve roditelje koji nisu vakcinisali decu da to u najskorijem roku učine, jer na taj način ne štite samo svoju decu već podižu kolektivni imunitet čitave populacije", pojasnila je ona.
