Svi već znamo da su oni ozloglašena vrsta hrane i da svako ko započinje dijetu njih prvo izbacuje iz ishrane. Otkrice nutricioniste Roba Hobsona je zaista neverovatno. On ističe da su nam ugljeni hdrati i više nego potrebni i da ih ni u kom slučaju ne treba potpuno izbacivati iz ishrane, već ih pametno birati.
Zahvaljujući njima imamo dovoljnu količinu energije u toku dana , a bogati su magnezijumom koji je odličan za mišiće kao i kompleksom vitamina B.
Šta su zapravo ugljeni hidrati?
U ovu grupu spadaju šećer, skrob i vlakna koja se nalaze u voću, žitarice, povrće i mlečni proizvodi, a zajedno čine glavni izvor energije za naš organizam.
Kada je reč o šećeru delimo ga na dva osnovna tipa:
Prirodni šećeri koji se nalaze u voću, povrću i mleku.
Veštački šećeri koji se nalaze u sokovima, zaslđivačima, sirupima i uzrok su povećanja telesne težine i poželjno ih je izbegavati, jer povećavaju nivo šećra u krvi koji može da uzrokuje djabetes, izazivaju osećaj gladi i još veću potrebu za slatkišima.
Skrob se nalazi u hrani kao što je hleb, pirinač, krompir i testenine.
Vlaknima je bogato povrće koje reguliše nivo šećera i efikasno je u sprečavanju nastank mnogih bolesti.
Razlika između dobrih i loših ugljenih hidrata:
Najvažnija stvar koju trebamo da znamo je da nisu svi ugljeni hidrati isti i loši, njih razlikuje količina vlakana koji svaki u sebi sadrži. Ugljeni hidrati, žitarice od celog zrna kao što je integralni pirinač ili ovas, pasulj, sočivo, kinoa, orasi i povrće su jako bogati vlaknima i oni su poželjni u ishrani.
Problem su oni sa malim ili nikakvim procentom vlakana, takozvani rafinisani ugljeni hidrati u koje spadaju belo brašno i šećer koji su puni praznih kalorija koji ne čine ništa za organizam osim što pomažu u taloženju masnoća.
Njihov unos treba smaniti jer su u procesu prerade izgubili sve vlakna, kao i minerale i vitamine.
