Med može veoma dugo da traje, ali način na koji ga čuvate ipak ima važnu ulogu.
Pogrešno mesto za teglu, visoka temperatura, vlaga ili često zagrevanje mogu uticati na njegov miris, ukus i svojstva.
Ipak, postoji jedna stvar koju pravilnim skladištenjem ne možete potpuno sprečiti – kristalizaciju. Ako se med vremenom zgusne i dobije kristale, to ne znači da se pokvario.
Zašto se med kristalizuje?
Kristalizacija je prirodan proces koji zavisi od sastava meda. On uglavnom sadrži glukozu i fruktozu, ali njihov odnos nije isti kod svih vrsta.
NE PROPUSTITE
Med sa većim udelom glukoze obično će se brže kristalizovati, dok pojedine vrste mogu dugo ostati tečne. Zbog toga nije neobično da se jedna tegla zgusne za nekoliko nedelja ili meseci, dok druga ostane bistra i tečna znatno duže.
Važno je i da se ne oslanjate na kristalizaciju kao dokaz da je med prirodan. Sama promena iz tečnog u čvrsto stanje nije dovoljna da se utvrde kvalitet ili poreklo proizvoda.
1. Držite ga dalje od šporeta i radijatora
Kuhinjski ormarić pored šporeta možda deluje kao praktično mesto za teglu, ali toplota nije dobar saveznik meda. Isto važi i za prostor u blizini rerne, radijatora ili drugih izvora toplote.
Najbolje je da med bude na mestu sa ujednačenom, umerenom temperaturom. Važnije je izbeći pregrevanje i velike temperaturne oscilacije nego pokušavati da po svaku cenu održite njegovu tečnu konzistenciju.
Ni frižider nije neophodan samo zato da bi med duže trajao. Hladnije uslove mogu čak pratiti i brža kristalizacija, u zavisnosti od vrste meda.
2. Ne ostavljajte teglu na direktnom suncu
Iako staklena tegla puna zlatnog meda lepo izgleda na kuhinjskoj polici ili prozorskoj dasci, to nije idealno mesto za dugotrajno čuvanje.
Direktna svetlost i zagrevanje nisu poželjni, pa je mnogo bolji izbor zatvoren kuhinjski ormarić ili ostava, pod uslovom da nisu u blizini izvora toplote.
Tamno i stabilno mesto jednostavno je rešenje koje će pomoći da med što duže zadrži svoje karakteristike.
3. Birajte čistu i potpuno suvu posudu
Za čuvanje meda praktična je čista staklena tegla sa poklopcem koji se dobro zatvara. Važno je da posuda pre sipanja bude potpuno suva.
Čak i mala količina vode koja dospe u med nije poželjna, naročito ako se proizvod dugo čuva. Za dugotrajno skladištenje nije preporučljivo koristiti metalne posude koje nisu odgovarajuće za kontakt sa hranom.
S druge strane, nije tačno da je svaka plastična ambalaža automatski neprikladna. Bitno je da je namenjena za čuvanje hrane i da se koristi u skladu sa svojom namenom.
4. Poklopac uvek dobro zatvorite
Med je higroskopan, što znači da može da privlači i upija vlagu iz okoline. Zbog toga otvorena tegla nije dobra ideja, posebno u prostorijama sa dosta pare i vlage.
Poklopac ima još jednu važnu ulogu. Med lako može da upije mirise iz okruženja, pa nije dobro ostavljati ga otvorenog u blizini namirnica intenzivnog mirisa.
Nakon svake upotrebe dovoljno je dobro zatvoriti teglu i vratiti je na suvo, tamno mesto.
5. Nemojte ga stalno zagrevati
Kristalizovan med nije pokvaren i nema potrebe da ga iznova zagrevate samo da bi ponovo izgledao tečno.
Ako ipak želite da ga omekšate, bolje je primeniti blago i postepeno zagrevanje nego izlagati ga veoma visokim temperaturama. Preterana toplota može uticati na aromu, ukus i pojedina svojstva meda.
Najvažnije je izbegavati jako i dugotrajno zagrevanje.
Kristalizacija nije znak da je med pokvaren
Ako se med posle nekog vremena zamuti, zgusne ili u njemu primetite kristale, nema razloga za paniku. To je uobičajena prirodna promena i njen tempo zavisi od vrste i sastava meda.
Za pravilno čuvanje zapravo je dovoljno zapamtiti nekoliko jednostavnih pravila: držite med na tamnom i umereno hladnom mestu, dalje od izvora toplote, koristite čistu i suvu posudu i uvek dobro zatvorite poklopac.
Tako ćete pomoći da med što duže sačuva svoj karakterističan ukus i aromu, ali ne treba očekivati da će prirodan med zauvek ostati potpuno bistar i tečan.
Bonus video:
Kako prepoznati lažni med?
NE PROPUSTITE
