Nije ih lako izbeći, ali ni odoleti im! Mlečni proizvodi su često pratioci skoro svakog obroka, a omiljeni su i kao poslastica, na šta stručnjaci ne gledaju blagonaklono, naročito ako umete da preterate s jednim.
Bolesti srca se često razvijaju postepeno i bez jasnih simptoma, zbog čega se nazivaju i "tihim ubicom". Iako na zdravlje srca utiču brojni faktori, način ishrane igra veoma važnu ulogu, a stručnjaci posebno upozoravaju na namirnice koje pojedine mlečne proizvode.
Najvećom opasnošću po kardiovaskularno zdravlje se smatraju oni koji sadrže mnogo dodatog šećera, zasićenih masti i kalorija.
Među mlečnim proizvodima koji bi trebalo da se jedu umereno je sladoled, za koji djetetičari ne smatraju da treba potpuno da se izbaci iz ishrane, ali ističu da količina i učestalost mogu da naprave veliku razliku.
Srbija je, inače, jedna od vodećih zemalja u Evropi po proizvodnji sladoleda, sa proizvedenih više od 86 miliona litara tokom 2025. godine, što nas postavlja na sedmo mesto među najvećim proizvođačima Starog kontinenta. Nema preciznih pojedinačnih statistika o tačnoj količini sladoleda koju prosečan građanin pojede, ali znamo da je u pitanju vrlo popularna namirnica, naročito tokom leta.
Sladoled je loš izbor za srce
Sladoled uglavnom sadrži mnogo dodatog šećera, zasićenih masti i kalorija, pa ako se jede često i u većim količinama, može da doprinese povećanju telesne težine, rastu holesterola i drugim faktorima koji opterećuju kardiovaskularni sistem.
– Sladoled je jedna od namirnica s kojom je teško kontrolisati se. Često može da dođe do prekomerne konzumacije – objašnjava nutricionistkinja Džulija Zampano iz Centra za humanu ishranu Klivlendske klinike.
Sladoledu se, kao da sve što smo pomenuli nije dovoljno, često dodaju razni prelivi, čokolada, mrvice keksa i drugi dodaci, pa količina šećera i kalorija brzo raste. Ako se nađete ispred kutije porodičnog pakovanja sladoleda i pri ruci vam bude supena kašika, opasnost da ćete uneti ogromnu količinu kalorija za kratko vreme je veća.
Nutricionistkinja Destini Mudi ističe za Parade da sladoled sadrži dosta dodatog rafinisanog šećera, dok Mišel Rutenštajn, dijetetičarka koja se bavi preventivnom kardiologijom, upozorava na visok sadržaj zasićenih masti.
– Zasićene masti mogu da povećaju nivo LDL, odnosno "lošeg" holesterola, kao i apolipoproteina B. Povišene vrednosti LDL-a i ApoB-a mogu da doprinesu stvaranju naslaga u arterijama, sužavanju krvnih sudova i povećanju rizika od srčanog udara – navodi Mišel Rutenštajn.
Sladoled ipak ne morate potpuno da izbacite iz ishrane
Stručnjaci naglašavaju da povremena porcija sladoleda može da bude deo uravnotežene ishrane, naročito ako se vodi računa o količini.
– Nemojte ga potpuno uskraćivati sebi. Ako sebi zabranite sladoled, to često ima suprotan efekat. Samo budite promišljeni i svesni kad ga i kako jedete – savetuje pomenuta nutricionistkinja.
Dijetetičari preporučuju da se držite manje porcije, da sladoled ne bude svakodnevna navika i da, kada je moguće, birate varijante s manje šećera i zasićenih masti. Svakako je najbolje da nemate velike količine sladoleda u zamrzivaču ako znate da vam je teško da se zaustavite na jednoj maloj porciji.
Čime možete zameniti sladoled?
Ako želite da smanjite unos sladoleda, a da se ne odreknete hladnog i slatkog dezerta, nutricionisti predlažu nekoliko alternativa:
- zamrznute banane izmiksane s malo mleka,
- nice cream, odnosno poslastica od zamrznutog voća bez mlečnih sastojaka,
- grčki jogurt s borovnicama i pistaćima,
- zamrznuto voće s jogurtom,
- domaće voćne poslastice s malo dodatog šećera.
– Birajte opcije koje vas zadovoljavaju. "Zdravije" verzije su korisne samo ako u njima zaista uživate. Važno je da budete zadovoljni kako bi to moglo da bude održivo kao deo vašeg načina ishrane – zaključuje Mišel Rutenštajn.
BONUS VIDEO
Svakog dana dve osobe izgube život zbog srca
NE PROPUSTITE
