Dok je u nekim slučajevima dovoljno smanjiti dnevni unos bresaka, pojedinima lekari preporučuju da ih potpuno izbace iz ishrane... koliko god bile primamljive.
S obzirom na to koliko su ukusne, sočne, mirišljave i pune vitamina, jasno je zbog čega su breskve jedna od omiljenih letnjih voćki. One su, uz superzdrave kajsije, dokazano korisne u ishrani jer obiluju vitaminima i mineralima i mnogim biljnim jedinjenjima, pa se preporučuju kod niza zdravstvenih problema.
Ipak, iako važe za veoma zdrav izbor, postoje osobe koje bi trebalo da pripaze s breskvama ili ih, štaviše, potpuno izbace iz letnjeg jelovnika. Iako imaju mnogo zdravstvenih prednosti, breskve kod pojedinih ljudi mogu da izazovu neprijatne tegobe ili alergijske reakcije.
Ljudi sa sindromom iritabilnog creva ne bi trebalo da jedu mnogo bresaka dnevno
Najveći oprez savetuje se ljudima koji imaju sindrom iritabilnog creva (IBS) jer breskve sadrže veću količinu fruktoze i spadaju u namirnice bogate FODMAP ugljenim hidratima.
FODMAP je naziv za grupu ugljenih hidrata koji se kod osetljivih osoba slabije vare i fermentišu u crevima, zbog čega mogu da izazovu neprijatne simptome. Ako vas muči sindrom nervoznih creva, konzumiranje većih količina breskvi može da dovede do:
- nadimanja,
- gasova,
- bolova u stomaku,
- dijareje ili zatvora.
To, međutim, ne znači da svako ko ima IBS mora zauvek da izbaci breskve iz ishrane. Stručnjaci preporučuju da se tokom eliminacione faze ishrane privremeno izbegavaju namirnice bogate FODMAP-om, a zatim postepeno vraćaju u jelovnik kako bi se utvrdilo koja hrana konkretno izaziva tegobe, piše Eat This, Not That.
Tako ćete utvrditi da li vam breskve zaista stvaraju nelagodu i u kojoj meri, kao i koja je količina koju organizam može da toleriše.
NE PROPUSTITE
Ljudi koji su alergični na koštunjavo voće ne bi trebalo da jedu breskve
Breskve pripadaju grupi koštunjavog voća, zajedno s kajsijama, šljivama i nektarinama, a kod osoba koje imaju alergiju na ovu grupu namirnica čak i mala količina može da izazove reakciju.
Prvi simptomi su najčešće:
- svrab u ustima ili grlu,
- peckanje jezika,
- oticanje usana ili lica,
- otok jezika ili grla.
Kod težih alergijskih reakcija mogu da se jave i kašalj, osip, povraćanje, pa čak i ozbiljnije tegobe koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Ako nakon konzumiranja breskve primetite bilo koji od ovih simptoma, potrebno je da se obratite lekaru i izbegavate ovo voće dok se ne utvrdi da li je reč o alergiji.
Da li zdravi ljudi treba da ograniče unos bresaka?
Za većinu ljudi odgovor je prilično jednostavan – uglavnom ne. Breskve su bogate korisnim hranljivim materijama i mogu da budu deo uravnotežene ishrane.
Ipak, kao i sa svakom namirnicom, preterivanje nije poželjno jer veće količine mogu kod osetljivijih osoba da izazovu nadutost ili druge probavne smetnje zbog visokog sadržaja prirodnih šećera.
Uglavnom se preporučuje najviše tri breskve srednje veličine dnevno, a možda će vas interesovati da jedna srednja breskva sadrži oko 50 kalorija, 13 g šećera i 2 g vlakana.
BONUS VIDEO
Trešnje više nisu luksuz
NE PROPUSTITE
