Mnogi od nas barem jednom su pojeli jagodu kupljenu na pijaci, šaku borovnica usput ili jabuku samo obrisanu rukavom.
Iako deluje bezazleno, stručnjaci upozoravaju da konzumiranje neopranog voća i povrća može predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik.
Pranje voća i povrća jedna je od najjednostavnijih, ali i najvažnijih navika kada je reč o bezbednosti hrane. Ipak, mnogi je zanemaruju, naročito kada su u žurbi ili veruju da su proizvodi sa oznakom "organsko" ili "domaće" potpuno bezbedni za jelo.
Međutim, na površini voća i povrća mogu se nalaziti bakterije, paraziti, ostaci zemlje, insekti, pa čak i tragovi pesticida. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se svi plodovi dobro operu pre konzumiranja, čak i kada planirate da ih oljuštite ili termički obradite.
NE PROPUSTITE
Bakterije i paraziti vrebaju na površini hrane
Voće i povrće tokom uzgoja, transporta i skladištenja mogu doći u kontakt sa brojnim mikroorganizmima. Među najčešćima su:
- Ešerihija koli (E. coli)
- Salmonela
- Listerija
- Šigela
- Ciklospora i drugi paraziti
Njihovo unošenje u organizam može izazvati dijareju, bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, povišenu temperaturu i dehidrataciju. U težim slučajevima moguće su ozbiljne komplikacije poput oštećenja bubrega, infekcija krvi ili problema u trudnoći.
Posebno treba biti oprezan sa namirnicama koje se jedu sirove, jer ne prolaze termičku obradu koja bi uništila većinu opasnih mikroorganizama.
Ove namirnice zahtevaju posebno temeljno pranje
Neke vrste voća i povrća lakše zadržavaju nečistoće i bakterije:
- jagode, borovnice i kupine
- zelena salata, spanać i kelj
- dinje i lubenice
- korenasto povrće
- beli luk
Njihova struktura, nabori i blizina zemlji tokom rasta omogućavaju zadržavanje prljavštine i mikroorganizama čak i nakon berbe.
Nisu problem samo bakterije
Na voću i povrću mogu ostati sitni kamenčići, pesak, insekti ili tragovi životinjskog izmeta. Osim što su neprijatni, mogu izazvati iritaciju usne duplje i digestivnog sistema, a predstavljaju i dodatni izvor bakterijske kontaminacije.
Pesticidi su dodatni razlog za oprez
Poljoprivredni proizvođači koriste pesticide kako bi zaštitili useve od štetočina i bolesti. Iako su količine regulisane, određeni ostaci mogu ostati na površini plodova.
Najčešće se nalaze na:
- breskvama
- lisnatom povrću
- paradajzu
- krastavcima
- paprikama
- borovnicama i kupinama
Temeljno ispiranje pod mlazom hladne vode značajno smanjuje količinu ostataka pesticida, dok ljuštenje dodatno smanjuje izloženost.
Čak i kada gulite voće – prvo ga operite
Mnogi misle da pranje nije potrebno ako će voće ili povrće biti oljušteno. Međutim, tokom sečenja nož lako prenosi bakterije sa kore na unutrašnji deo ploda.
To je posebno važno za decu, trudnice, starije osobe i ljude oslabljenog imuniteta, koji su podložniji ozbiljnijim posledicama trovanja hranom.
Kako pravilno prati voće i povrće?
Koristite hladnu tekuću vodu.
Krompir i drugo tvrdo povrće istrljajte četkicom.
Ne koristite sapun, izbeljivače niti deterdžente.
Lisnato povrće rastavite na listove i dobro isperite.
Jagode i borovnice po želji kratko potopite u blagi rastvor sirćeta, pa ih zatim dobro isperite.
Pranje voća i povrća traje svega nekoliko minuta, ali može sprečiti brojne zdravstvene probleme. Zato sledeći put, pre nego što posegnete za voćkom direktno iz kese ili sa pijace, svratite do sudopere, vaše zdravlje će vam biti zahvalno.
Bonus video:
Trešnje više nisu luksuz
NE PROPUSTITE
