Iako je se setimo tek u jesen, bundeva je dostupna tokom čitave godine i savršena je baš za doručak.
Bogata je mikronutrijentima i vlaknima koja dugo daju osećaj sitosti i podstiču rad sistema za varenje.
— Naučnici otkrivaju sve više fitonutrijenata karotenoida, koji joj daju narandžastu boju, ali i brojne lekovite vrednosti bundeve. Među njima su alfa-karoten i beta-karoten, poznati kao spojevi provitamina A koji se pretvaraju u aktivan oblik vitamina A. Oni su i snažni antioksidansi i samim time odlični saveznici protiv svih vrsta infekcija — navodi dr Olga Ličina, klinički nutricionista.
Iako na prvi pogled ne biste rekli, plod bundeve je čak 90 odsto voda i sadrži mnogo minerala i vitamina, zbog čega je idealna namirnica ako želite da smršate. Sadrži i vitamine C i B grupe, niacin, folnu kiselinu, kalijum, fosfor i gvožđe, potom pektin, celulozu kao i druga vlakna zbog kojih je lako svarljiva.
Masnoće gotovo da nema u bundevi, pa u 100 grama sadrži svega tridesetak kalorija.
Dr Olga Ličina otkrila je za "Blic ženu" i koliko bi trebalo kuvati bundevu, tako da ne izgubi hranljive materije i ostane čvrsta i ukusna — kuvajte je na pari sedam minuta, ne duže.
Sadrži i omega-3 masne kiseline i alfa-linolinske kiseline, koje se pretvaraju u masnu kiselinu kakva se inače nalazi u ribi. Blagotvorna je za srce, umanjuje trigliceride i sprečava promene ritma rada srca. Snižava rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
NE PROPUSTITE
