Sveže i sirovo povrće sigurno je najpouzdaniji izvor hranljivih sastojaka, vitamina i minerala, a pitanje je kako konzumiranje zamrznutog povrća utiče na naše telo.
Smrznuto povrće je pristupačna i pogodna alternativa zdravom povrću, jer ima duži rok trajanja i može se nabaviti tokom čitave godine, piše Lovesensa.
Sveže i sirovo povrće sigurno je najpouzdaniji izvor hranljivih sastojaka, vitamina i minerala, a pitanje je kako konzumiranje zamrznutog povrća utiče na naše telo.
Ako se povrće zamrzne odmah nakon berbe, ono uglavnom zadržava mnoge hranljive sastojke.
NE PROPUSTITE
Jedno istraživanje pokazalo je da zamrznuto povrće može do 2 meseca zadržati svoj fitohemijski sastav.
Ipak, studije pokazuju da zamrzavanje može različito uticati na hranljive vrednosti različitog povrća. Na primer, smrznuti brokoli sadrži više riboflavina u odnosu na svež brokoli, dok je u grašku primećeno smanjenje vitamina tokom zamrzavanja.
Dokazano je da zamrznuti grašak, šargarepa i spanać sadrže niži nivo beta karotena u odnosu na sveže povrće.
NE PROPUSTITE
Takođe, smrznuti kelj sadrži veću količinu antioksidanata od svežeg kelja. Sa druge strane, blanširanje povrća može smanjiti hranljive sastojke koji su osetljivi na toplotu, kao što su vitamin C i tiamin.
Sadržaj vitamina C u određenom povrću mogao bi da se smanji za 10 do 80 odsto tokom procesa blanširanja i zamrzavanja, sa prosečnim gubitkom hranljivih materija od oko 50%.
I drugi načini kuvanja, poput pripreme u proključaloj vodi, prženja i pripreme u mikrotalasnoj rerni, može uzrokovati gubitak hranljivih sastojaka. Isti slučaj je i sa konzervisanim povrćem.
Nastavak na sledećoj strani.
