Teret odluke najdramatičnije se doživljava u životnim situacijama koje ljudi procenjuju kao važne. Smisao odlučivanja jeste želja da postignemo određeni cilj ili rešimo neki problem. Doneti odluku znači preuzeti kontrolu nad sopstvenim životom i postati odgovorna osoba. Međutim, sloboda izbora ima svoju cenu, koja se ogleda u većoj verovatnoći da ćemo se nakon izbora kajati.
Istraživanja pokazuju da se 75 odsto ljudi kaje zbog nečega što nisu uradili. Izgleda da je lakše boriti se s negativnim posledicama učinjenog nego s mogućnostima koje smo propustili zato što nešto nismo učinili. Ovde su u igri različiti faktori. Generalno, imamo na raspolaganju čitav niz mehanizama koji omogućavaju da se nosimo s negativnim događajima, međutim situacija je nešto komplikovanija s propuštenim prilikama. Sadašnje nezadovoljstvo čini da ljudi precenjuju izgubljene šanse, a potcenjuju negativne posledice propuštenog izbora. Kada razmišljate na taj način, čini vam se da bi sve bilo lakše i bolje da ste drugačije odlučili, a verovatnije je da je takva pretpostavka u suštini pogrešna. Svi su u životu imali situaciju kad im ispunjena želja ili dostignut cilj nisu doneli ono zadovoljstvo koje su očekivali. Za početak, korisnije je da odustanete od želje da menjate sopstvenu prošlost.
ZAŠTO JE PONEKAD TEŠKO DONETI ODLUKU?
Svima se desi da oklevaju. Parališuća neodlučnost često je povezana sa onim što sebi govorimo sebi u vezi sa odlukom koju treba da donesemo, kao što je: Moram da donesem ispravnu odluku ili Užasno je doneti pogrešnu odluku. Ako pogrešim, ja sam bezvredan i osuđen na neuspehe! Taj način razmišljanja ne stavlja nas u najbolju poziciju da donesemo pravu odluku. Osim toga, pitanje je koliko je korisno razmišljati da postoji prava odluka kada svako rešenje nosi kako šanse, tako i potencijalne rizike. Ipak, zrelo i uravnoteženo donošenje odluka podrazumeva da osoba nije impulsivna i ne radi naprečac. Impulsivne osobe nisu u stanju da tolerišu neprijatnost koju proces odlučivanja sa sobom nosi. Ishitrene odluke donete na bum, kao i njihovo odlaganje, u principu komplikuju situaciju i povećavaju verovatnoću da ćemo se kajati.
KAKO KAJANJE SVESTI NA MINIMUM?
Na više načina mi smo rezultat svih odluka koje smo do sada doneli.
Samopouzdanje olakšava odlučivanje. Kada sebe doživljavamo kao osobu koja je u stanju da se izbori sa životnim izazovima, donese odluku i prihvati mogućnost da napravi grešku, na dobrom smo putu da budemo uspešniji, emocionalno stabilniji ali i fizički zdraviji. Ono što pomaže da budemo samopouzdaniji jeste učenje veštine donošenja odluka. Šta je korisno da znamo kako bismo sveli eventualno kajanje na minimum?
Pre prikupljanja podataka, odredite i alternativne pravce akcije. Ljudi često nisu svesni koje su sve mogućnosti u igri, pa psihološki preuveličavaju značaj i težinu dileme koja ih pritiska. Zapišite razloge za i protiv nekog postupka. Na taj način biće vam jasnije alternative.
Razmislite na koga će sve uticati vaša odluka. Uključite i druge osobe u proces, pogotovu ako vaša odluka utiče na njihove živote.
Procenite rizik pre primene odabrane alternative. Razmislite o tome šta sve može da krene naopako, a šta vi možete preduzeti da biste taj rizik sveli na minimum, a teškoću prevazišli. Izvedite mentalnu probu – zamislite kakvi će biti ishodi donete odluke. U zavisnosti od toga da li mnogo tražite ili ste zadovoljni malim, efekti ostvarenih ciljeva mogu biti donekle drugačiji. Osobe maksimalističkih zahteva možda postižu više, ali sklonije su kajanju, to jest razmišljanju o opcijama koje su propustili, zatim zabrinutosti, pesimizmu i depresiji. Napravite plan akcije – konkretizujte donetu odluku u skladu s vremenskim rokovima. Odredite male nagrade koje će vas motivisati da istrajete i sve zapisujte. Pošto donesete odluku, posvetite se planu akcije i zaboravite na pitanje šta ako?
Ali, da li je to dovoljno? Ne zaboravimo da ljudi nisu samo racionalna bića. Čak i kada ispoštujemo sva pravila odlučivanja, nije isključeno da ćemo se kajati i preispitivati.
Istraživanja i domišljati psihološki eksperimenti osvetlili su još jednu stranu složenog problema odlučivanja. Naime, način donošenja odluka ispitanika koji su koristili podsvesne strategije u znatnoj meri redukovao je kajanje. Kada se ljudi nalaze u situaciji odlučivanja, ako nakon izloženih opcija dobiju zadatak da se bave napornom mentalnom aktivnošću (na primer, da rešavaju anagrame), u stanju su da donesu bolje odluke u odnosu na one osobe koje su odlučivale razmatranjem razloga za i protiv. Ovaj efekat istraživači su objasnili teorijom podsvesnog razmišljanja, koja ističe da se naša podsvest mnogo bolje snalazi kada je reč o kompleksnim odlukama. Naš um ima ograničene sposobnosti da barata mnoštvom podataka u isto vreme i u stanju je da previdi širu sliku problema s kojim se suočavamo.
KAKO NAVESTI PODSVEST DA SE BAVI PROBLEMOM DONOŠENJA ODLUKA?
Prvo se upoznamo sa elementima koji su neophodni za donošenje odluke, zatim angažujemo pažnju napornom mentalnom aktivnošću kao što je rešavanje anagrama, a podsvesti dozvolimo da radi za nas.
Komplikovani smo i na naše postupke utiče niz faktora. Između ostalog, i to kako se trenutno osećamo, kako sebe doživljavamo i kako nas drugi vide. Osim toga, kajanje je zdrava emocija jer nam omogućava da uočimo, prihvatimo i popravimo probleme koje neminovno imamo tokom života. Preuzimanje odgovornosti, kajanje zbog greške i opraštanje sebi, važan je korak koji možemo da učinimo kako bismo svoj život obogatili iskustvom i mudrošću.
Pročitajte i:
Otklonite sve sabotere: Ubrzajte proces ostvarenja SVIH vaših želja OVAKO
Novo otkriće u alternativnoj terapiji: Evo kako da se povežete sa samim sobom
Kako život da ispunite životom
