Ljudi ne razmišljaju o prevari dok se ne dogodi, ponekad su ubeđeni i da se s njom nikad neće sresti. Pa ipak, kada dođu u tu situaciju, moguća su samo dva scenarija. Neki ostanu, oproste, pokušaju da nastave dalje, a drugi odlaze, napuštaju partnera, ne žele ni da pokušaju, da čuju opravdanja i razloge. Razni faktori kod različitih ljudi utiču na to kakvu će odluku doneti. Kod onih iz tradicionalnih, konzervativnih sredina, negativan stav okoline prema razvodu veoma je bitan, gotovo odlučujući faktor. Oni ostaju u braku prvenstveno jer je sramota da se razvedu. Takođe, strah od samoće, od novih početaka, potreba da se pripada nekom, razlozi su zbog kojih veliki broj osoba prelazi preko prevare i ostaje u vezi. Međutim, šta god vas je motivisalo, proces opraštanja vrlo je dug i težak i oba partnera moraju prilično da se potrude da bi spasli ljubav. Neverstvo može biti i manifestacija bračne krize i tada partnere stavlja pred izazov preispitivanja međusobnog odnosa. Često shvatanja koja imamo o ljubavi i način na koji smo vaspitavani mogu biti razlog za oprost. Ljubav prema partneru jedan je od najboljih razloga da neverstvo oprostimo i samo ako ona postoji, kriza može da se prevaziđe, a veza sačuva.
Otklonite sve sabotere: Ubrzajte proces ostvarenja SVIH vaših želja OVAKO
TIPOVI PREVARE
Postoje istraživanja koja govore u prilog tome kako su žene spremnije da oproste. Razlozi koji se navode uglavnom su deca, materijalna sigurnost, strah od samostalnosti i neizvesnosti. Muškarci teže opraštaju jer im je povređena sujeta, ugrožen ponos, u njihovoj percepciji ruši se predstava žene kao uzorne majke i supruge. Ova istraživanja odnose se na monogamnu zapadnu kulturu. Što se tiče seksualne prevare i one koja sa sobom nosi emocije, ponekad je vrlo teško razgraničiti o čemu se radi. To često nisu u stanju ni oni koji varaju. Većina ljudi pod pojmom prevare podrazumeva seksualni odnos s nekim trećim, ali je tanka linija koja razgraničava čistu seksualnu energiju od veze s primesama emocija. Osoba koja je prevarena opterećena je mnogim sumnjama, stalno se preispituje, pokušava da shvati da li je partner zaista voli. Ljudi uglavnom ulaze u brak sa idejom da će ljubav i vernost trajati zauvek, tako da prevaru doživljavaju kao kršenje tog nepisanog, psihološkog ugovora. Samim tim, teško je ponovo uspostaviti poverenje, a koliko je vremena potrebno, to zavisi od veze do veze. Čak i kada se stvari vrate na staro, kada se poverenje ponovo uspostavi, ono često nije bezrezervno i potpuno kao na početku. Ljudi su skloni predrasudi da će onaj koji jednom prevari to sigurno učiniti ponovo. To može da se dogodi, ali nikako nije pravilo.
OSEĆANJA
Prevara nosi sa sobom razna negativna i bolna osećanja – tugu, povređenost, strah, bes... a koje će dominirati, zavisi od uverenja, značenja koje joj dajemo. Ako neverstvo automatski doživimo kao prestanak ljubavi i o tom gubitku mislimo kao o nečem što obustavlja nadu i optimizam, najviše će nas boleti potištenost. Ukoliko prevaru interpretiramo kao nezasluženi tretman voljene osobe i života, boleće nas povređenost i bes. Svako se s tim bori na svoj način, u zavisnosti od toga kako je vaspitavan, od odnosa koji ima prema ljubavi i partneru, kakva iskustva nosi iz prethodnih veza... Važno je i ono šta nam je prioritet i kojim vrednostima dajemo najveći značaj. Kada se prevara dogodi, osobe se obično prisete mnogih događaja, situacija koje su mogle da ukažu na to da partner ima nekog drugog. Međutim, kako to obično biva, poslednji sazna upravo onaj ko je prevaren, verovatno zato što koristimo razne odbrambene mehanizme kako bismo izbegli istinu koja nas boli. Motiva za prevaru ima koliko i ljudi. Gotovo da nema osobe koja tokom braka ili duge veze ne oseti privlačnost prema nekoj drugoj osobi, jer tokom života stupamo u interakciju s različitim ljudima i u nju, hteli ili ne hteli, ulazimo i kao erotska bića. Zbog toga niko nije imun na osećanja i ne zna kada će ga ona pronaći, čak i ako je srećan u braku ili vezi. Ali, da li će se ona realizovati, hoćemo li se upustiti u odnos s tom drugom osobom, stvar je ličnosti, stavova, uverenja... Vernost je odluka, a ne osećanje. Biramo da li ćemo odoleti iskušenjima. Život nas ponekad potpuno demantuje i pokaže nam da je sve moguće, da pravila nema, a kako će se ko s tim nositi, zavisi od mnogo faktora. Ponekad je neverstvo simptom potisnutih nezadovoljstava, nerešenih konflikata, pokušaj da izvan braka, u nekom novom, pronađemo ono što ne dobijamo kod kuće – strast, toplinu, razumevanje, nežnost, ljubav... Ali, u takvim slučajevima, prevara je nekonstruktivan način rešavanja problema. Bežimo, a samo stvaramo još veći haos i nevolje. U takvim okolnostima ljubav ne treba spasavati, jer nema šta da se spase. S druge strane, motiv prevare ne mora da bude u odnosu, već je sakriven u ličnosti. Naime, postoje osobe koje varaju zato što su narcisi, gladni su dokaza ljubavi, imaju potrebu za stalnom promenom, nestalni su u odlukama i stavovima, imaju iracionalne predstave o ljubavi. Poistovećuju je sa strašću, pa čim ona oslabi ili prestane, traže nekog drugog kako bi doživeli novo, uzbuđujuće iskustvo.
