Želja za postizanjem zadovoljstva i izbegavanjem bola u prirodi je svakog čoveka. Međutim, mnogo toga ne zavisi od nas, jer živimo u nerazumnom svetu. Uprkos brojnim naučnim i tehnološkim dostignućima, imamo brojna biološka ograničenja i genetske predispozicije koje utiču na naše emocije. Ohrabrujuće je da pored sposobnosti za nerazumnost, ljudi poseduju i kapacitet za logičko razmišljanje. Za razliku od dece i životinja čija osećanja u velikoj meri zavise od urođenih potreba i uticaja okoline, odrasli poseduju sposobnost za preispitivanje, menjanje i usvajanje načina razmišljanja koji obezbeđuju ispunjeniji život. Apsolutni i konstantni osećaj sreće nije dostižan. Težeći tome, negujemo preterani optimizam koji je podjednako štetan kao i pesimizam.
Meditacija pune svesnosti: Na koji način možemo da uspostavimo duhovni mir?
VODIČ ZA ŽIVOT
Saveti kako da preispitate svoje obrasce mišljenja i zamenite ih ispravnijim, onim koji vode u ispunjeniji i kvalitetniji život, vrlo su jednostavni.
1. Naklonost i ljubav koju vam pružaju drugi smatrajte poželjnim, ali ne i neophodnim. Trudite se da pretežno radite ono u čemu vi uživate, a ne ono što drugi ljudi misle da bi trebalo da činite.
2. Težite uspehu u onome što radite, ali prihvatite neuspehe kao sastavni deo života. On jeste nepoželjan, ali ne i tragičan i nema nikakve veze s vašom suštinskom vrednošću.
3. Ljudska bića su nesavršena i pogrešiva! Oslobodite se ideje da druge i sebe proglašavate lošima jer grešite. Greške su propusti iz kojih se uči. Preuzmite odgovornost za svoje postupke, ali ne osuđujte. Optužujući sebe i druge postupate perfekcionistički, čime samo učvršćujete, a ne popravljate svoje i tuđe greške.
4. Stalno podsećajte sebe da život bez problema i frustracija jednostavno ne postoji. Detinjasto je očekivati da će se stvari u životu odvijati baš onako kako vi želite, jer imate posebno mesto u univerzumu. Umesto da očajavate i besmisleno ponavljate: Zašto se baš meni to dešava?, pokušajte prvo da promenite situaciju. Ako ne uspete, jedino pametno je da je prihvatite kao nepoželjnu, ali ne i katastrofalnu.
5. Prihvatite odgovornost za svoja osećanja. U najvećoj meri vi konstruišete sopstvenu uznemirenost i depresiju, samim tim možete da je dekonstruišete. Okolnosti i drugi ljudi nisu krivi za vaša loša osećanja.
6. Ako želite da živite punim i kreativnim životom, prihvatite izvesne neizbežne opasnosti i rizike. Beskorisno iščekivanje svih mogućih negativnih ishoda razlikuje se od konstruktivnog smišljanja rešenja kako nevolju sprečiti ili se suočiti sa njom. Svako ima svoj omiljeni repertoar šta ako pitanja kojima sebe zastrašuje (šta ako me ostavi devojka, imam tešku bolest, nikad ne nađem ljubav, ostanem bez posla, pocrvenim pred drugima...). Oslobodite ih se tako što ćete ih popisati na papir, a onda na svako šta ako odgovoriti sa: Ako se to i desi. Procenite verovatnoću i veličinu opasnosti, napišite tada ću preduzeti i smislite bar jednu akciju.
Šta izaziva ovaj jeziv osećaj: Konačno, sve o déjà vu!
7. Budite spremni da se odreknete kratkoročnog uživanja radi dugoročnog zadovoljstva. To se zove postizanje samodiscipline. Da biste obezbedili više uživanja sutra, treba da se pomučite danas. Zdravi i uspešni ljudi spremni su da tolerišu privremenu neprijatnost da bi postigli dugoročne ciljeve. To su oni koji uspevaju da se zdravo hrane, vežbaju, efikasno uče i rade, štede novac... Odredite šta biste voleli a ne morali da radite i onda bez oklevanja to učinite, ma koliko vam to u početku delovalo neprijatno. Iako sticanje određenog stepena samodiscipline može izgledati na prvi pogled kao nepotrebno samomučenje, otkrićete da je dugoročno gledano lak i nedisciplinovan način teži, nekorisniji a često i samosabotirajući.
8. Zaboravite ideju da prošlost određuje vaš život i da zbog toga morate biti nesrećni. Preispitivanje i razmišljanje može vam pomoći da razumete neke stvari, ali imajte u vidu da je sve to iza vas. Prošlost se ne može se promeniti, ali može se preduzeti nešto sada kako biste izmenili svoju budućnost. I obavezno sebe nagradite kada učinite nešto novo i napravite neki pomak.
Otkrivamo: Sve što niste znali o međuljudskim odnosima
9. Ne postoji sigurno i savršeno rešenje za svaki problem. Insistiranje na tome vodi u neodlučnost i ostajanje u ugodnom neugodnom iz straha od posledica. Svako rešenje ima i pozitivne i negativne posledice, eksperimentišite, ako prvo rešenje nije uspešno, pokušajte s drugim.
10. Za kraj, imajte na umu da ljudi nisu srećni ili puni života kada su inertni, sem u kratkim periodima odmora nakon iscrpljujućih aktivnosti. Pasivno uživanje poput čitanja, gledanja televizije, igranja igrica, posmatranja pozorišne predstave, utakmice, jesu zabavni kada ih relativno redovno upražnjavamo. Ali upražnjavanje samo tih aktivnosti postaje zatupljujuće i vodi ka osećanjima nezadovoljstva i dosade. Inteligentnim odraslim osobama potrebne su vitalno zaokupljajuće aktivnosti da bi bili maksimalno živi i srećni. Tri glavne forme vitalne zaokupljenosti po Albertu Elisu su:
* ljubav – ili zaokupljenost drugim ljudima,
* stvaralaštvo – ili zaokupljenost stvarima,
* razmišljanje – ili zaokupljenost idejama.
Inercija ima tendenciju štetnog akumuliranja. Za razbijanje samosabotirajućeg ponašanja potrebna je akcija! Živeti u suštini znači raditi, delovati, voleti, stvarati, misliti.
