Pojam slomljenog srca podrazumeva patnju, tugu ili žalost zbog gubitka ljubavi i emocionalne veze sa partnerom ili partnerkom. Tada je onaj ko je ostavljen tužan, žalostan, povređen, razočaran, besan ili depresivan. U psihološkom smislu, proces tugovanja predstavlja normalnu ljudsku reakciju na gubitak, u ovom slučaju emocionalne veze i partnerstva. Pošto se u emocionalnim odnosima vezujemo, posle raskida razvezujemo se od bliskosti koju smo stvorili. To je proces koji zahteva preispitivanje nekih uverenja koja su i prouzrokovala takozvano slomljeno srce. Neki normalan proces tugovanja traje do šest meseci, ali to je zaista individualna stvar i zavisi od brojnih faktora. Na primer, ljudi koji misle da je ljubav sama po sebi svrha života, teže će se oporaviti od onih kojima je ljubav jedno od sredstava za postizanje sreće u životu.
Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
zarin.milica@gmail.com
KAKO REAGUJU MUŠKARCI, A KAKO ŽENE?
Kod pripadnika jačeg pola postoji osećanje stida i sramote ako pred drugima pokažu patnju, jer to onda poistovećuju sa snagom ličnosti, što je potpuno pogrešno i netačno. Pokazivanje patnje poistovećuju sa slabošću i onda veoma često odmah ulaze iz veze u vezu, što u nekom trenutku proizvodi disfunkcionalno ponašanje sa lošim ishodom. Muškarci su impulsivniji i skloniji agresivnom ponašanju. S druge strane, zbog tradicionalnog vaspitanja, žene često misle da količina i dužina patnje pokazuje i veličinu ljubavi koja je izgubljena. Na primer, često gledaju zajedničke fotografije, pričaju o lepim trenucima u vezi i na taj način stalno omogućavaju opstajanje tuge i loših osećanja.
OPCIJE KAO POGREŠNA UVERENJA
U takvom stanju dugo se zadržavamo iz više razloga: iz pogrešnog uverenja da sama patnja pokazuje koliko je velika bila ljubav koju su nekad imali. Takođe, uveliko je prisutan i strah da se tako nešto ne ponovi, prvenstveno zbog previsokog vrednovanja ljubavi. Razmišljanja tipa: Moj život ima smisla samo ako sam s tom osobom ili Postojim samo ukoliko imam ljubav... u svojoj osnovi su pogrešna i kada ih čovek postane svestan i odbaci, tek tada može realnije da sagleda nove ljubavi, u kojima može da bude srećan.
TUGOVANJE JE NEMINOVNO
Najdelotvornije bi bilo pronaći neku sredinu: završiti tugovanje do kraja, a zatim dati šansu i drugim emotivnim opcijama. Patnja je normalna reakcija na gubitak voljene osobe, ali ona ne sme da traje predugo. Najbolje je da verujete u sopstvene kapacitete i date šansu sebi i drugima. Kao jasno definisan, ne postoji pravi trenutak kada treba ući u novu emocionalnu vezu, ali čovek mora da bude iskren prema potencijalnim partnerima i kad odluči da krene dalje, neophodno je da preuzme odgovornost i rizik za neke buduće veze. To je suština, otvaranje za nove ljubavi, a ne maskiranje loših iskustava iz onih prethodnih.
NEIZBEŽNA ŽIVOTNA ETAPA
Slomljeno srce, odnosno patnja posle veze, predstavlja karakterističnu etapu u životu svakog od nas i obično se dešava u ranoj mladosti. To se može posmatrati i kao sticanje određene zrelosti i pripreme za naredna ljubavna iskustva. Bitno je šta se ponese iz razrešenja takve patnje i kako se ljubav vrednuje posle toga. Opasno je kada mislimo da naš život ima smisao samo s tom osobom, samo tako i nikako drugačije. Druga opasnost proističe baš iz tog stalnog poređenja bivšeg partnera sa budućim, što samo govori o tome da još nije došlo do otrežnjenja i realnog sagledavanja stvarnosti. Česta zamka jeste i traženje potpuno suprotne osobe, takođe zbog pogrešnog mišljenja da je sa bivšim partnerom bilo sve loše, jer ljubav i zajedništvo nisu prost zbir ukrštenih osobina dvoje ljudi, već interakcija koja vremenom dobija sasvim nove kvalitete.
NA NOVOM POČETKU
Svako od nas dobro zna motive ulaska u novu vezu i za to ne postoji recept niti premeravanje osećanja. Niko ne može da bude potpuno siguran u to koja je odluka prava. Najčešće vreme pokaže da li je ona bila pogrešna ili ispravna. Iz tih razloga, uvek treba preuzeti rizik i dati šansu novoj ljubavi.
Priredila: Ksenija Konić
