Statistike kažu kako na radnom mestu provodimo više vremena nego sa porodicom i prijateljima, a čak 45 odsto zaposlenih posao nosi kući, odnosno radi i kada je vreme predviđeno za to odavno prošlo. S kim ćemo raditi u kancelariji, nije stvar našeg izbora, nametnuto nam je da radni prostor delimo sa osobama s kojima se možda u drugim okolnostima nikada ne bismo spojili. Sa druge strane, istraživanja pokazuju da se na poslu sklapa veliki broj prijateljstava, ostvaruju ljubavne veze, stiču životni kontakti...
Piše: Sanja Stanić, psihoterapeut
Kako onda razdvojiti privatno i poslovno i je li to samo poželjno ili obavezno? Da li nam prijateljski odnosi na radnom mestu otežavaju funkcionisanje i gde postaviti granice? Dokle ide kolegijalnost? Kad počinje prijateljstvo, da li je ono uopšte realno i može li biti pravo jer se razvilo s nekim ko je naš izbor samo zbog toga što delimo profesiju?
Vrlo je teško dati precizne odgovore i smernice. Hoće li se, koliko i kako privatno odvajati od poslovnog zavisi najviše od organizacione strukture i veličine institucije, odnosno firme. Ne možete očekivati da različite delatnosti isto funkcionišu, a čak i u firmama u kojima se ljudi bave identičnim poslom, odnosi se bitno razlikuju. Sve zavisi od toga da li je reč o maloj ili velikoj firmi, kojih godina i kog pola su zaposleni, kakvi su ljudi, karakteri, kakve su im komunikacijske veštine, socijalna i emotivna inteligencija...
Mnogo faktora utiče na radnu atmosferu i na to kako će kolektiv funkcionisati, a najviše ljudi koji ga čine, odnosno karakteristike njihovih ličnosti. Zamislite posao za koji vam je potrebna koncentracija i mir, a kolega ne prestaje da priča preko telefona. To smeta, donosi nervozu i konflikte. Neko ko je previše otvoren i kolegama neprestano iznosi privatne problem, takođe remeti radnu atmosferu. Mnogo toga zavisi i od prirode posla i poslovne politike firme. Ne možete očekivati da će, na primer, u vašoj redakciji zaposleni funkcionisati isto kao profesori u školi. U prvom slučaju opis i organizacija rada dozvoljavaju fleksibilniji odnos, dok u školi svako ima svoj raspored časova i samo kratke odmore za kontakt. Dakle, odnosi u kolektivu vrlo su šarenoliki i teško je predvideti kako će se razvijati. Mešanje poslovnog i privatnog uvek donosi probleme, a pad produktivnosti, stvaranje klika i klanova, mogućnost loših međuljudskih odnosa samo su neki od njih. Ukoliko se stvori previše prisna, prijateljska veza između kolega, to drugim zaposlenima može doneti osećaj neravnopravnosti. Upravo zbog takvih stvari i postoji potreba, a u mnogim firmama i pravilo da ne treba mešati posao i zadovoljstvo.
KAKO POSTAVITI GRANICE
Odgovor nije jednostavan, ali glasio bi otprilike ovako - granice se postavljaju u skladu sa ličnim i potrebama posla i moraju biti fleksibilne! U praksi to znači da treba voditi računa da odnos sa kolegama ne pređe granicu intimnosti, odnosno da se ne priča previše o ličnim problemima, ali i da se ne izlazi iz okvira uobičajenog ponašanja. Dakle, ne opterećujete saradnike svojim problemima, ali im se požalite ako vam je teško. Sa druge strane, određena doza podrške, poverenja i prijatnosti mora da postoji, kolegijalnost se podrazumeva. To znači da ljudima budete na raspolaganju, da mogu da računaju na vas i veruju vam. Važno je znati da dobar odnos sa kolegama ne mora biti i prijateljski, što ne znači da ih ne volite i da vam nisu važni.
ZAMKE PRIJATELJSTVA NA POSLU
Ljudi na poslu imaju rigidniju socijalnu masku, odnosno stvaraju o sebi poželjniju sliku. Skloni smo da u određenim segmentima života funkcionišemo potpuno drugačije, pa saradnica vesele naravi i dobrog raspoloženja istovremeno može biti nesrećna i zapostavljena supruga. Svi želimo neko mesto na kojem smo najbolji, pa ako to ne može biti kuća, pokušaćemo na poslu, i obrnuto. Ljudi vole da ih drugi prihvataju, to im je u prirodi. Sa druge strane, neki od nas po svaku cenu žele da prezentuju lepšu sliku o sebi i u tome su vrlo uspešni. Zato su prijateljstva na poslu mač sa dve oštrice. Mogu prilično da poremete radnu atmosferu, posebno ako prijatelju opraštamo poslovne greške i gledamo mu kroz prste, ali i da dovedu do velikih razočaranja. Prijatelj nam je samo ona osoba s kojom smo sposobni da i van radnog vremena organizujemo druženje. Tek ako se događaju takve situacije, kolege možemo nazivati prijateljima. Ali, s njima na poslu moramo imati mnogo čvršće granice nego sa drugima.
ŽENAMA JE TEŽE
Neke firme insistiraju na humanizaciji odnosa, dok druge imaju striktna pravila da se privatno i poslovno razdvajaju. Preterivanje u bilo kom smeru nije dobro, a najbolja rešenja su uvek negde na sredini. Žene su ambicioznije i bez obzira na poziciju, posao kojim se bave i kolektiv u kojem rade, otvorenije ulaze u odnose. Istraživanja pokazuju i kako teže podnose sukobe sa kolegama, loše međuljudske odnose, pa im je svaki konflikt, a ponekad samo i obično nerazumevanje dodatni stres. Sklonije su da žele socijalno prihvatanje, što im otežava sposobnost da privatno odvoje od poslovnog.
BRED PIT I ANĐELINA DŽOLI - Poslovno emotivni odnos
Bez obzira što su svoju emotivnu vezu otpočeli tokom snimanja filma Gospodin i gospođa Smit, slavni glumci Bred Pit i Anđelina Džoli odlučili su da nakon toga odvoje poslovno od privatno. Tako njihov emotivni odnos savršeno funckioniše, bez obzira što su upućeni jedno na drugo u svakom segmentu života.
Piše: Ksenija Konić
