Čini se da je dostizanje sreće, zadovoljstva i uspeha u životu veoma jednostavno. Potrebno je samo da pozitivno mislite, snažno želite da vam se ciljevi ostvare i oslobodite se negativnih misli. Čitava industrija samopomoći izgrađena je na porukama i tehnikama koje tvrde da će unaprediti vaš život i učiniti da jednostavno budete srećniji, što se pojednostavljeno može svesti na privlačenje pozitivnih ishoda pozitivnim razmišljanjem i potiskivanjem negativnih misli. Ako ste pokušali nešto od preporučenog, uverili ste se da to nije nimalo lako ni jednostavno. Takođe, moguće je da ste se osetili neuspešnim, a možda i krivim što vam prizivanje pozitivnih misli, zamišljanje pozitivnih ishoda i optimistični stavovi ne idu od ruke. U suštini, savremeni mitovi o moći uma koji se propagiraju u javnosti, mogu imati pogubne posledice. Stres koji ljudi trpe zbog pritiska da budu pozitivni i pozitivno razmišljaju, često rezultira osećanjem nemoći, griže savesti i gubitkom kontrole nad sopstvenim životom. Osećanje da ne upravljate sopstvenim životom može imati poražavajuće posledice na samopouzdanje, uspeh i zdravlje, kao i životni vek osobe. To je posebno izraženo u situacijama kada se ljudi bore sa problemima od životne važnosti, na primer sa nekom teškom bolešću.
PRAKTIČAN PRIMER
Zapažanje Dostojevskog u Zimskim beleškama o letnjim utiscima, koje se odnosi na zadatak da se ne misli o polarnom medvedu, što je eksperimentalno provereno na Harvardu 80-ih godina prošlog veka, potvrdilo je činjenicu da aktivni pokušaji da se misli odstrane iz svesti dovode do suprotnih efekata. Probajte! Sledećih pet minuta slobodno razmišljajte o čemu god želite, ali nikako ne zamišljajte belog medveda. Ono što se zapravo dešava jeste to da ne možete izbaciti belog medveda iz uma ili prestati da razmišljate o njemu.
Kada pokušavate da se oslobodite negativnih misli tako što ćete ih potiskivati iz svesti, to za posledicu ima činjenicu da se one češće javljaju. Ako je ta misao u vezi s vašom ličnošću i posebno vas uznemirava, pokušaj da je odagnate dovodi do toga da više razmišljate negativno. Posledično, postaćete nervozniji, depresivniji i sa manje samopouzdanja.
Kada je u pitanju pozitivno zamišljanje ostvarenja željenog cilja, istraživanja pokazuju da takve vežbe ne samo da ne pomažu da se ciljevi ostvare, već mogu imati i štetne efekte. Nesporno je osećanje prijatnosti dok zamišljamo sebe kao zadovoljnu, uspešnu osobu, ali takav pristup zapravo može dovesti do toga da budemo potpuno nepripremljeni za teškoće koje se neminovno pojavljuju na putu ostvarivanja cilja. Uostalom, sigurno ste se uverili kako sebe možete zamišljati kao osobu manekenske građe, ali to vam neće pomoći da obuzdate glad koja se pojavi čim pokušate da preskočite obrok. Ove činjenice ne govore o slabosti vašeg karaktera, već o univerzalnim zakonima funkcionisanja ljudske psihe.
ODAKLE POTIČU NEGATIVNE MISLI?
Ljudi neprekidno procenjuju sebe, druge osobe i okolnosti u kojima žive. U tom procesu donose niz pogrešnih samoosuđujućih zaključaka. Univerzalna tendencija ljudskih bića da koristeći moći jezika kreiraju netačne i negativne misli, naprosto je urođena. Ona se tokom detinjstva i odrastanja učvršćuje, podstaknuta vaspitnim uticajima kulture i sredine u kojoj živimo. Pokazalo se, na primer, da ljudi sa kraćom verzijom gena za transport jedne važne supstance u mozgu, serotonina, u proseku, imaju pesimističniji pogled na svet i skloniji su negativnim mislima u odnosu na ljude sa dužom verzijom ovog gena. Mada nosioci kraće verzije neće obavezno oboleti od depresije, biće im potrebno više vremena da se izbore s negativnim dešavanjima u životu, kao što su teške bolesti i traumatični događaji. U suštini, gen nas može učiniti podložnijim depresiji, ali da bi se taj potencijal ostvario, potrebno je dejstvo sredine. Iracionalni zahtevi u odnosu na sebe, druge i okolnosti, praćeni verom u negativan ishod, užasavanjem, emocionalnim razmišljanjem, katastrofiziranjem i čitavim nizom u suštini netačnih definicija i interpretacija realnosti, u stalnoj su interakciji sa nezdravim osećanjima i ponašanjima. Iako su u pitanju urođene dispozicije, negativne misli nisu naša sudbina. Ono što nas određuje nisu samo naši potencijali, već i naši izbori.
ŠTA TREBA UČINITI?
Zahvaljujući simboličkim sposobnostima, ljudi imaju moć da misle o sopstvenim mislima i na taj način menjaju emocionalni doživljaj i ponašanje. Misliti u skladu sa realnošću na logičan i samopomažući način jeste veština koja se razvija. Najveći broj osoba može odlučiti da uloži napor u preispitivanje uverenja koja produkuju nezdrave, negativne misli i zaključke. Takva vrsta promene dovodi do razvijanja realnog optimizma koji ne previđa teškoće, ali svojim samopomažućim stavovima čini da lakše izađemo nakraj sa teškoćama. Izvesno je da osobi koja boluje od teške bolesti, pozitivne srećne misli neće doneti boljitak. Međutim, racionalno sagledavanje stvari pomoći će joj da smanji stres, potom da aktivno traga za uspešnim metodama lečenja i veruje da će prevazići teškoće na putu izlečenja.
Rasel Brend - Od negativnih do pozitivnih misli
Glumac Rasel Brend dugo se borio sa negativnim mislima, a tek kada je i sam uvideo da utiču pogubno na njegov život odlučio je da se posveti sređivanju svog života. Uz stručne savete potpuno se posvetio isceljenju od negativnih misli i svoj život i navike je usmerio u pravom smeru, jer je shvatio da će ga isti način života odvesti u depresiju.
Piše: Sanja Stanić, psihoterapeut sanjastanic1006@gmail.com
