Rak dojke, najčešći maligni tumor kod žena, vodeći je među malignim tumorima i jedan je od glavnih uzroka prevremene smrti kod žena. Incidenca i mortalitet u neprekidnom su porastu i oboljenje se najčešće otkriva u odmaklim fazama. Godišnje u Srbiji od raka dojke oboli oko 4.000, a umre oko 1.600 žena. Najznačajniji faktori rizika za dobijanje ove bolesti jesu pol, godine starosti, genetski faktori, prethodni karcinom dojke i benigne proliferativne bolesti dojke. Genetski faktori odgovorni su za 5-10 odsto slučajeva. U slučaju pozitivne porodične anamneze - rak dojke kod bliskog srodnika (mama, baka, sestra, tetka, otac, brat), rizik će zavisiti od stepena srodstva, tipa maligne bolesti, broja i pola obolelih srodnika, kao i njihove starosti prilikom otkrivanja bolesti. Rizik je veći ukoliko imate više obolelih bliskih srodnika, bolest u mlađem uzrastu, obostranu bolest, rak dojke kod srodnika muškog pola.
U ostale faktori rizika spadaju: reproduktivni faktori (rana menarha - pre 12. godine, kasna menopauza, posle 50. godine, kasni prvi porođaj, posle 30. godine, nerađanje, nedojenje), izloženost jonizujućem zračenju povećava relativni rizik od nastanka raka dojke, a veći je što je doza veća, a žena mlađa, hormonska terapija, upotreba alkohola, gojaznost. Za žene u menopauzi jedan od češćih rizika jeste gojaznost zbog veće izloženosti estrogenima jer se u tom periodu estrogeni stvaraju u masnom tkivu.
Nikad ne zaboravite!
* Rak dojke najčešća je maligna bolest kod žena.
* Svaka žena može da oboli.
* Iako posle 40. godine rizik znatno raste, rak dojke može se javiti i ranije.
* Od rak dojke može oboleti i žena bez ijednog faktora rizika.
* Redovni preventivni pregledi ostaju jedini pouzdan i efikasan način očuvanja zdravlja.
* Rak dojke jeste 100 puta češći kod žena, ali od ove bolesti može da oboli i muškarac.
Nažalost, rizik obolevanja od karcinoma dojke nije moguće potpuno ukloniti, to jest, ne postoji primarna prevencija. Zato je neophodna takozvana sekundarna prevencija koja podrazumeva programe skrininga i rane dijagnostike. Ove metode prevencije omogućavaju otkrivanje bolesti u ranoj fazi kada je lečenje jednostavnije, efikasnije, a pacijentkinja ima veće šanse za izlečenje.
U osnovne dijagnostičke metode za otkrivanje karcinoma dojke spadaju samopregled, klinički pregled, mamografija i ultrazvuk. Za mlađe žene važna dijagnostička metoda jeste ultrazvučni pregled. Razlog tome je činjenica da većinu zapremine dojki u generativnom dobu čini žlezdano tkivo, dok u menopauzi ono biva zamenjeno masnim tkivom. Kod žena starije dobi prednost ima mamografski pregled koji predstavlja takozvani zlatni standard u ranoj dijagnostici karcinoma. Mamografija je radiološka metoda pregleda koja služi za detekciju različitih promena u dojci, posebno onih koje zbog svoje neznatne veličine nisu dostupne palpatornom pregledu. Navedenim metodama moguće je detektovati promenu, ali se svaka sumnjiva promena mora histološki potvrditi.
Za pregled dojki nikad nije rano, treba paziti da ne bude kasno!
Samopregled dojki
Samopreglede dojki treba započeti od 20. godine i potrebno je da to činite jednom mesečno i to u premenopauzi između 7. i 10. dana ciklusa, a u menopauzi, istog dana u mesecu.
Klinički pregled dojki
Ovakav pregled treba započeti od 20. godine i do 40. godine treba ga obavljati jedanput u dve godine. Kod žena starijih od 40 godina klinički pregled preporučuje se svake godine.
Ultrazvučni pregled dojki
Treba ga započeti od 20. godine kao dopunu kliničkom pregledu.
Mamografija
Mamografske preglede treba započeti od 50. godine, i treba ih raditi jedanput u dve godine. Kod žena koje imaju faktore rizika mamografiju treba započeti od 40. godine, jedanput godišnje, uz redovne kliničke preglede. Kod žena mlađih od 40 godina pristup je individualan, prema preporuci lekara.
Dan za pregled
Kod žena u generativnom periodu optimalno vreme za klinički i ultrazvučni pregled dojki je prva faza menstrualnog ciklusa (od 7 do 10 dana računajući od prvog dana menstrualnog krvarenja).
Lečenje
Rak dojki se leči hirurški, hemoterapijom, zračenjem, hormonalnom terapijom. U lečenju se terapije kombinuju po usvojenim protokolima. S obzirom na napred rečeno, odluku o terapiji u svakom pojedinačnom slučaju donosi ne pojedinac, već onkološki konzilijum koji se sastoji od više lekara različitih specijalnosti.
Simptomi koji ukazuju na rak dojke:
* Palpabilan čvor u dojci
* Asimetrija izgleda i veličine dojke
* Crvenilo kože dojke
* Uvučenost bradavice
* Palpabilna žlezda u pazuhu
Dakle, čak iako se ne prepoznate u navedenim tegobama, bilo bi poželjno da usvojite neka znanja o ovoj bolesti kako biste prilagodili svoje ponašanje i preventivno delovali. Preventivni pregledi u okviru godišnjeg sistematskog pregleda takođe su deo zdravstvene kulture. Lekar će vas uputiti koje preglede je potrebno da uradite i koja ponašanja da usvojite. Ukoliko je potrebno uraditi i dodatnu dijagnostiku (biopsija, magnetna rezonanca), onkolog će vas informisati o tome.
Dr Jasmina Aleksić, spec. interne medicine, subspecijalista onkologije Dom zdravlja Dr Ristić
