Ambicija se definiše kao težnja za uspehom, priznanjem i slavom. Može biti podsticajna (ako je u skladu sa mogućnostima osobe i realnim okolnostima) i nezdrava (ukoliko nije u skladu sa sposobnostima, kada je nerealna i pojedincu predstavlja teret). Ona se najčešće vezuje i zapaža u poslovnoj sferi (karijera), ali prisutna je i u drugim oblastima života. Mera ambicioznosti i konotacija (zdrava ili nezdrava) individualna je, i pokazatelj je sam pojedinac (da li nam pomaže ili odmaže u svakodnevnom funkcionisanju i subjektivnom osećanju sreće).
AMBICIJA KOD MUŠKARACA I ŽENA
U tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama ambicioznost muškarca smatra se vrlinom, a nasuprot tome ta ista osobina kod žene tumači se kao mana, neka vrsta hira. Pošto sve više preuzimamo modele i obrasce života i funkcionisanja iz zapadnih razvijenih zemalja, koji nisu prilagođeni našim uslovima (u socijalnom i materijalnom smislu), ambicioznost žena i postavljanje karijere i uspeha ispred ostalih vrednosti u našem okruženju često povlači probleme u braku, porodici i socijalnoj sredini.
KADA JE ŽENA AMBICIOZNA
Zdrava doza ambicije uvek je dobra, bez obzira da li je reč o ženi ili muškarcu, dok će bolesna ambicija uvek praviti probleme i disbalanse u emotivnoj vezi ili porodici. Kada govorimo o sve većoj ambicioznosti žena, to je trend koji je masovno prisutan tek nekoliko decenija, kod nas i kraće, i prilično je promenio odnose među polovima kao i muško i žensko shvatanje života i psihu generalno. Žene žele drugačije stvari, nisu više zadovoljne samo tradicionalnom ulogom majke i domaćice, a mnogi muškarci nisu u stanju da se prilagode zahtevima i očekivanjima novog vremena. Mi smo, ipak, još vrlo patrijarhalna sredina i ženska ambicioznost može da prođe samo onda kada je funkcionalna. To znači da ne trpe porodica i odnosi, da partner to podržava i razume, ali i pomaže u obavezama oko dece i kuće. Kada muškarac prihvata žensku ambicioznost kao normalno ponašanje, onda će joj biti podrška i odnosi neće trpeti. U suprotnom, tamo gde se na žensku ambicioznost gleda kao na manu, ona će samo stvarati sukobe i probleme. Vrlo je tanka linija koja određuje da li je u pitanju netrpeljivost sredine prema ženskoj ambiciji i toga da li je ambicija zaista nezdrava. Vrlo često žene se sputavaju tvrdnjama da su preterano ambiciozne, ali se događa i da to zaista jesu, pa i pored dobre volje i želje muškarca da je podrži, zajednica ne funkcioniše. Kako će biti zavisi prvenstveno od ličnosti, od karaktera ljudi koji su zajedno, njihovih uverenja, životnih stavova i ubeđenja. Koliko god smatramo da smo napredovali i da se ambicija dozvoljava ženama, pa čak smatra i pozitivnom karakteristikom, u praksi su mnogo češći slučajevi kada se ova osobina posmatra kao nesposobnost da se brine o porodici, kao hir.
ŠTA PODRAZUMEVA ZDRAVA AMBICIJA
Kod žena znači da ona zna da realno proceni svoje sposobnosti, uslove i klimu u kojoj živi i da se u skladu sa tim ponaša i reaguje. U društvu u kojem živimo, tradicionalna uloga majke i domaćice i dalje je dominantna i vrlo cenjena. Međutim, to ne bi smelo da sputava žene u stremljenju ka uspehu. Dogovor i usklađivanje životnih ciljeva neophodni su kako bi se izbegli problemi i disfunkcije. Žena svoju ambiciju treba da razvija u skladu sa kontekstom porodice i bračnog odnosa. To znači da za sebe mora da ispregovara ono što želi, da zna da odredi prioritete i u skladu s njima funkcioniše. Ako neko priželjkuje samo karijeru, novac i uspeh, potpuno je u redu da tome teži. Ali, problemi i nezadovoljstva javljaju se onda kada se žene ne ostvare, kada pod uticajem nekoga ili nečega izaberu put koji nisu želele, bilo da su samo majke i domaćice, ili samo uspešne žene. Ako to nije ono što su za sebe želele, nezadovoljne su i nesrećne.
SAVET
Usaglašenost društveno - socijalnog konteksta, sopstvenih želja i mikrosveta koji svaka žena ima, jedini je način da sve funkcioniše. Zahtevi prema pripadnicama lepšeg pola danas su visoki, ima ih mnogo i nemoguće je ostvarivati sve ciljeve u isto vreme: zato je bitna spoznaja da se želje ostvaruju jedna po jedna i svaka kada za to dođe vreme. Postavljanje prioriteta i odustajanje od ličnih zahteva sad i odmah obezbeđuje nam mentalni mir, otklanja blokade u svakodnevnom funkcionisanju, pomaže da budemo iskreni prema sebi, da postavimo kratkoročne i dugoročne prioritete (jer svako od nas zamišlja sreću na različit, a ipak sličan način). To je zdrava ambicija na duge staze.
Milica Zarin, psiholog
