Pod govorom podrazumevamo proces proizvođenja glasova i glasovnih skupova koji imaju značenje. To je način iskazivanja misli i osećanja jezičkim sredstvima - rečima i rečenicama radi sporazumevanja sa članovima nekog kolektiva.
Prelingvalna faza
Mnogo pre pojave prvih reči dete razvija sposobnosti koje ga vode ka govoru. Bitan deo struktura koje omogućavaju razvoj govorno-jezičkih funkcija formira se prenatalno (u toku trudnoće). Prvi plač, odmah po rođenju znak je da su organi koji učestvuju u govoru u stanju da proizvode glasove. Relativno brzo nakon rođenja dete postaje sposobno da razlikuje zvuke i proizvodi glasove, ali ti glasovi nisu rezultat učenja, već sazrevanja. Još u toku prvog meseca može da izgovara neke konsonante zajedno sa vokalima. Ta pojava naziva se vokalizacija i ona je rezultat slučajnih pokreta govornih organa. Javlja se spontano i pod uticajem sazrevanja. Glasovi koje dete izvodi u stanju prijatnosti značajno se razlikuju od onih koje proizvodi u stanju neprijatnosti. Postepeno detinji plač i glasovi koje ono produkuje postaju sve raznovrsniji i roditelji ih mogu prepoznati kao izraz potreba, zahteva i želja. Od trećeg meseca počinje period gukanja, a oko šestog javlja se brbljanje. To je udvajanje glasova u kombinaciji samoglasnik-suglasnik. Brbljanje (babbling) je prvi socijalni početak verbalne komunikacije iz koje će se razviti jezik. Za razliku od gukanja koje ima prvenstveno fiziološku potporu, babbling ima društvenu. To je socijalni čin i sredstvo za privlačenje pažnje okoline i odraslih.
Razumevanje govora
Prvi jasni znaci razumevanja govora javljaju se oko 8 do 10 meseca. Ovo se obično registruje kroz postojanje odgovora na specifične ali i kontekstom podržane reči ili fraze, kao što su zaustavljanje na ne, ne, reagovanje na sopstveno ime ili mahanje na pa-pa. Nakon ovakvog početka razumevanje reči razvija se veoma progresivno, tako da dete oko prvog rođendana razume oko 80 reči, dok nakon prvih nekoliko meseci druge godine roditelji gube mogućnost da prate dalji razvoj razumevanja, s obzirom na to da njihov opseg postaje preobiman.
Lingvalna faza
Oko prvog rođendana javlja se prva reč sa značenjem - dete je progovorilo kada ju je svesno upotrebilo. Ona unosi veliku radost jer su roditelji, bake i deke obično ti koji su prvi prozvani. Automatska reakcija odraslih je da na detetovu reč reaguju ponavljanjem i time direktno stimulišu njegov dalji govorno-jezički razvoj.
Govor se uči imitiranjem
Dete u usvajanju govora imitira odrasle tako da će to usvajanje biti uspešnije ako se odrasli približe i prilagode njegovim mogućnostima, to jest ukoliko razlika u njihovoj komunikaciji bude svedena na optimalni nivo. Tu se postavlja pitanje i javlja dilema da li tepanje odraslih negativno utiče na govorno-jezičke funkcije kod dece. Pošto je to normalna govorno-jezička faza u razvoju govora, odrasli se spuštaju u fazu tepanja baš zbog smanjenja razlika između dece i njih. Važno je napomenuti da, ako ta faza predugo traje, može doći do patološkog razvoja i formiranja loših navika u govoru. Tada je neophodno zatražiti savet i pomoć logopeda. Dalji govorno-jezički razvoj deteta teče ubrzano, ono uči nove reči i kada usvoji oko pedesetak polako počinje da formira osnovne fraze. To se dešava u periodu od 18. meseca pa do drugog rođendana. Rečnik se brzo bogati tako da prosečan broj reči koje dete izgovara sa 2 godine iznosi oko 250, a razume oko 1.000. Od druge do šeste godine fond reči koje mališan razume godišnje se uvećava za 3.000, a onih koje izgovara za 500 do 600 reči. Najbrži razvoj jezika odvija se između 2. i 6. godine.
Kada se radi o poremećaju
Kašnjenje u razvoju govora kao govorni poremećaj ima sledeće odlike:
* kašnjenje je većeg stepena
* poremećen je razvojni red
* postoje i drugi udruženi poremećaji
* u porodici mogu postojati osobe sa govornim poremećajem
* dete ima neku od bolesti koja može da ugrozi govorno jezički razvoj (oštećenje sluha)
Posebnu opreznost treba da izazove situacija kada posle normalnog govora dođe do zastoja u njegovom razvoju ili kada dete gubi već stečene govorne sposobnosti. Uzroci ovih poremećaja mogu biti različiti, a potiču od sredine u kojoj ono živi ili nasleđa. U svim slučajevima govornog poremećaja potrebno je obratiti se logopedu koji će sprovesti dijagnostičku obradu i odrediti odgovarajući tretman.
Radica Tasić, master defektolog logoped, PU Čika Jova Zmaj
