Pinjoli - zrnevlje zlata vredno

1
Semenke bora, smeštene ispod bodljikavih listova šišarki, oplemenjuju hranu i predstavljaju pravi hedonistički dodatak koji upotpunjuje ukus. Za njih je neophodno imati deblji novčanik, ali vrede svaki dinar koji na to potrošite
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Pinjoli su plodovi bora roda Pinus čiji se krupniji primerci upotrebljavaju kao hrana. Sakupljali su se u Severnoj Americi još pre 10.000 godina, dok ih u mediteranskom području gde najčešće uspeva vrsta Pinus pinea upotrebljavaju 2.000 godina. Oni su, u  stvari, semenke šišarki. Pinjoli su poslednjih decenija doživeli pravi procvat u kulinarstvu jer su postali jedna od fensi namirnica koja služi za davanje na važnosti nekom jelu. S druge strane, izuzetno su ukusni i mogu da oplemene određeni specijalitet. Međutim, njihova cena nije nimalo niska, tačnije za kilogram ovog zrnevlja neophodno je izdvojiti između 4.000 i 7.000 dinara. Razlog za to jeste činjenica da se berba obavlja ručno, a češeri se suše na suncu kako bi im se ljuske otvorile. One se potom čiste da bi se došlo do semena - pinjola.

ZANIMLJIVOSTI

U starom Rimu, od samlevenih pinjola, badema i sirćeta pripremala se jedna vrsta senfa. Pinjoli se upotrebljavaju kao začin u kobasicama, salatama, kolačima i drugim jelima. Budući da lako užegnu, čuvali su se u medu. Danas se konzumiraju uglavnom proprženi na teflonu, a svežinu mogu da zadrže do sedam dana zatvoreni u teglu i smešteni u frižider, dok u zamrzivaču upakovani u plastičnu kesu mogu da budu upotrebljivi čitav mesec. Još iz antičkih vremena poznata su njihova afrodizijačka svojstva, a zapisi o tome sačuvani su u rimskoj knjizi o zdravlju Tacuinum Sanitatis in Medicina, kao i arapskoj knjizi Mirisni vrt. Odlikuju se visokim sadržajem ulja i belančevina. Osim toga, sadrže obilje mikrominerala i vitamina: A, C, D, E, tiaminom, riboflavinom, nijacinom, a od minerala gvožđe železo, magnezijum, fosfor, cink i selen. Kao jedinica serviranja pinjola uzima se količina od 30 g. Energetska vrednost po jedinici serviranja iznosi oko 200 kcal.

KAKO MASTI LEČE

Orašasti plodovi sadrže velike količine masti, ali to ne znači da nisu dobri za zdravlje. Upravo suprotno, njihove masti uglavnom su nezasićene, zbog čega su korisne u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i prilikom snižavanja LDL holesterola. Pinjoli se koriste kao lekovito sredstvo protiv uznemirenosti, tuberkuloze, kod poremećaja rada bubrega, mokraćne bešike…

 

RECEPT: 

Pasta pesto Đenoveze sa pinjolima

 

Za dve osobe, 600 grama paste, cena: 800 dinara, vreme pripreme: 30 minuta

 

20 g Polimark margarina

50 g listova bosiljka

1/2 šoljice ekstradevičanskog maslinovog ulja

8 kašičica sveže rendanog parmezana

10 g pinjola

2 čena belog luka

suvi začin od povrća

malo soli i bibera

 

PRIPREMA:

Sjediniti maslinovo ulje, parmezan, pinjole, so, biber i u tu masu dodati sitno iseckane listove bosiljka i beli luk. Sipati hladnu vodu u lonac, malo je nauljiti i posoliti, a onda kuvati do ključanja. U nju sipati pastu, sve povremeno mešati, ali voditi računa da se ne prekuva. U praznoj šerpi zagrejati margarina Polimark, suvi začin od povrća, ubaciti skuvanu i proceđenu pastu pa sve neprestano mešati. Skinuti s vatre, dodati sos od bosiljka i služiti posuto parmezanom.

 

Moni Marković

 

 

 

 

makonda-tracker