Autizam pripada grupi razvojnih poremećaja koji se javljaju u detinjstvu. Ispoljava se u vidu teškoća u socijalizaciji, komunikaciji i imaginaciji tokom prve tri godine života. Uzroci ove bolesti nisu poznati. Smatra se da se javlja kao posledica poremećaja funkcije mozga koji može da nastane usled dejstva različitih činilaca (naslednih ili nastalih tokom trudnoće, porođaja i ranog razvoja deteta). Na 10.000 mališana autizam će se javiti kod sedmoro do šesnaestoro dece. Češći je kod dečaka (dva do tri prema jedan), ali se zavisno od težine kliničke slike razlika u učestalosti smanjuje.
PRVI ZNACI AUTIZMA
Simptomi autizma obično se jasno ispoljavaju između 18. i 36. meseca života, ali se neki mogu uočiti i ranije. Najraniji znaci mogu da se uoče čak i u prvim mesecima života kada dete na dodir reaguje grčenjem, a umesto da se privije uz telo roditelja, prilikom uzimanja u naručje postaje mlitavo ili ukočeno, ne reaguje na zvuk majčinog glasa i slično. Tokom prve godine dete ne prati pogledom osobe ili objekte, ne uspostavlja kontakt očima, ne pruža ruke ka roditeljima niti reaguje na njihov povratak ukoliko su bili odsutni. Pred kraj prve godine ne pokazuje predmete prstom, a uočljivo je i odsustvo brbljanja i gestova (pa-pa, taši-taši i slično). Dete pokazuje malo interesovanja za okruženje i ponekad deluje kao da ne razlikuje svoje roditelje od drugih ljudi. Ne primećuje ostalu decu i preferira stereotipne (jednoobrazne), repetitivne (ponavljajuće) i usamljeničke aktivnosti. Uočljivo je i odsustvo simboličke kaobajagi igre posle 18. meseca života. Ponekad se dešava da se veže za jednu igračku ili objekat i burno reaguje na pokušaj oduzimanja. I promene u okruženju u koje spadaju izmenjen raspored predmeta u prostoru, promenjen redosled ili vrsta aktivnosti te pojava novih lica mogu da izazovu slične reakcije. Vrištanje, napadi besa (temper tantrum) ili samopovređivanje mogu nastati i iz razloga koji nisu razumljivi za okolinu. Govor se ne razvija ili je njegov razvoj poremećen tako da drugi teško razumeju reči koje dete izgovara, a i onda kada koristi gramatički ispravne reči one su retko usmerene na prenošenje poruke i konverzaciju. Ponekad se javljaju eholalija (ponavljanje govora drugih) i perseveracija (ponavljanje neke reči ili fraze).
U periodu ranog detinjstva i detinjstva obično se javljaju stereotipni i repetitivni pokreti karakteristični za autizam - tapšanje ili lepršanje rukama, pucketanje prstima, hodanje na prstima, njihanje...
Deca sa autizmom često su hipersenzitivna (preosetljiva) ili, ređe, hiposenzitivna (nedovoljno osetljiva) na dodir, mirise, ukuse ili bol.
Karakteristike dece sa autizmom
Socijalne veštine
Nezainteresovanost ili pomanjkanje interesovanja za druge ljude. Nerazumevanje socijalnih uloga, pravila i značenja.
Komunikacija
Poremećaj ili nedostatak razvoja govorno-jezičkih sposobnosti. Poremećaj razumevanja i upotrebe neverbalne komunikacije (kontakt očima, izrazi lica, držanje tela i gestovi).
Nedostatak teorije uma
Nemogućnost razumevanja metalnog stanja (raspoloženja, stavova, namera) drugih ljudi.
Intelektualne sposobnosti
Intelektualne sposobnosti oko 75 % dece sa autizmom su na nivou intelektualne ometenosti.
Čula
Neobične reakcije na određene čulne podražaje (dodir, zvuk, svetlost, pojedini mirisi, ukus neke hrane i slično)
Igra
Nedostatak spontanosti i raznolikosti upotrebe igračaka i igre. Nedostatak simboličke igre u kojoj jedna stvar zamenjuje drugu (na primer četka zamenjuje mikrofon) ili dete oponaša nekog drugog (mamu, lik iz bajke i slično)
Repetitivno i stereotipno ponašanje
Ponavljajući jednoobrazni pokreti, nepromenljivi obrasci ponašanja (rituali), neobična i limitirana interesovanja.
Samopovređivanje
Udaranje glavom, udaranje po glavi, pritiskanje očnih jabučica prstima, intenzivno češanje ili grebanje.
Precizna dijagnoza autizma zahteva angažovanje tima stručnjaka i primenu različitih metoda i tehnika procene. Pre postavljanja dijagnoze neophodno je nedvosmisleno potvrditi postojanje autističke trijade poremećaja (poremećaji komunikacije, socijalizacije i imaginacije). Tretman dece sa autizmom podrazumeva organizaciju prostora i aktivnosti, strategije za razvoj komunikacije, kognitivnih sposobnosti, socijalnih veština i igre. Učešće porodice vrlo je značajna komponenta tretmana.
Prof. dr Milica Gligorović
Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
