Nasilju u porodici izložene su žene kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama, svih starosnih i obrazovnih kategorija, društvenih slojeva i porodičnog statusa, dok je profil počinilaca nasilja raznovrstan. Nasilno ponašanje svojstveno je nezrelim osobama koje su nesposobne da se iskažu na drugi način. Mladi agresiju doživljavaju kao odraz moći i superiornosti, način prevladavanja frustracija i preživljavanja. Nasilje se objašnjava teorijom moći i kontrole, a pomenuta zapažanja bazirana su na iskustvu velikog broja žena, žrtava nasilja u porodici. Određen profil nasilnika ne postoji jer on može doći iz bilo koje sfere života, kao i sama žrtva, i njegove karakteristike su sledeće: nisko samopoštovanje, nesigurnost, agresivnost, a često i zavisnost od alkohola i droge. Nasilnik odbija da prihvati odgovornost za svoje ponašanje i uglavnom uvek ima neko opravdanje.
KAKO PREPOZNATI NASILNIKA
Nasilnik često ne izgleda ni poremećeno ni nasilno. Deluje mirno, staloženo i stabilno. Ovakav muškarac najčešće je izuzetno manipulativan i vrlo uspešan u prikrivanju svoje patologije. On narušava samopouzdanje drugih tako što vređa, ponižava, sklon je grubostima, preti i ima ispade besa. Ispoljava posesivno i kontrolišuće ponašanje, kontinuirano proverava, zabranjuje komunikaciju sa prijateljima i roditeljima, ograničava kretanje, a ovo nisu znaci ljubavi, već način da on postigne apsolutnu kontrolu.
Ako se desi da pronađete sličnost između osobe sa kojom ste i nekih od ovih pokazatelja, onda se zapitajte da li ste u vezi sa nekim ko može biti opasan po vašu socijalnu, psihološku i emocionalnu stabilnost.
KAKVO MOŽE BITI NASILJE
Porodično nasilje odvija se kroz različite vidove psihičkog, fizičkog, seksualnog i ekonomskog maltretiranja, deo je svakodnevice mnogih žena, daleko više nego što se pretpostavlja u javnosti. Nasilje
često traje dugi niz godina, skriveno od pogleda okoline, a ostavlja teške emotivne i zdravstvene posledice na žrtvu, kao i na ostale ukućane, pogotovo decu. Svaka druga žena u Srbiji u jednom trenutku bila je žrtva nekog vida nasilja u porodici (fizičkog, psihičkog, seksualnog, ekonomskog). Žrtve su najčešće žene i devojčice, a nasilnici su muškarci u preko 94 odsto slučajeva, uglavnom muževi i nevenčani partneri.
ŠTA DOPRINOSI OVOM PROBLEMU
Nepovoljni društveni i ekonomski uslovi, atmosfera nesigurnosti i usvajanje pogrešnih modela vaspitanja nalaze se među faktorima koji doprinose ovoj neslavnoj statistici. Najčešći oblik porodičnog nasilja je psihičko, iza koga slede fizičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Jedna trećina žena istovremeno je izložena kombinaciji različitih formi nasilja.
ŽRTVE UGLAVNOM ĆUTE I TRPE
Žrtve psihičkog nasilja trpe različite vrste potčinjavanja, ponižavanja, omalovažavanja i zastrašivanja, a njegove posledice su višestruke. Poražavajuća je činjenica da žrtve, čak i ako zadobiju telesne povrede, uglavnom izbegavaju da prijave nasilje. Razlog tome najčešće je strah od nasilnika i stid od reakcija okoline, dok pojedine navode kako nisu znale kome da se obrate ili nisu imale zdravstveno osiguranje. Mali je broj žrtava koje su se obratile lekaru, pri čemu im je u najvećem broju slučajeva ukazana samo medicinska pomoć, a tek u 22 odsto slučajeva lekari su prijavili nasilje policiji. Žene se za pomoć u preko 66 odsto slučajeva obraćaju roditeljima ili rođacima, a svega 14 odsto Centru za socijalni rad.
DRUŠTVENI PROBLEM
Prema izjavama žena, centri za socijalni rad uglavnom nude pravnu pomoć i savet, kao i mogućnost za razgovor i podršku, a u vrlo malom broju slučajeva ponude smeštaj u Sigurnoj kući i obaveste policiju. S obzirom na veoma mali broj prijava nasilja, tek 1 odsto slučajeva završi pred sudom.
Nasilje u porodici u Srbiji predstavlja problem na koji društvo mora odlučnije da reaguje. Porodica koja bi trebalo da pruža zaštitu i utočište mnogima predstavlja mesto patnje i omalovažavanja, a često je žrtvama nasilja ugroženo i zdravlje ili im je život doveden u pitanje. Neophodno je još dosta rada u oblasti pružanja pomoći i podrške osobama koje su pretrpele nasilje u porodici kako bi one polako počele da stiču poverenje i kako bi se bez straha i stida obratile institucijama i organizacijama koje pružaju pomoć žrtvama porodičnog nasilja. Unapređenje i razvoj usluga socijalne podrške za nasilje u porodici jedan je od prvih koraka na putu rešavanja ovog problema. Pored toga, suzbijanje siromaštva i socijalne isključenosti može da doprinese i suzbijanju nasilja nad ženama u porodici, što zahteva veće angažovanje institucija i svih činilaca društva.
Mirjana Vuksanović-Cimeša, psiholog
